د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
76
:
21
وَنُوحًا إِذۡ نَادَىٰ مِن قَبۡلُ فَٱسۡتَجَبۡنَا لَهُۥ فَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ
И спомени, Посланиче, веровесника Ноју, мир над њим, кад је давно пре Аврама и Лота завапио па му се Узвишени Бог, одазвао на вапај и спасио је њега и вернике с њиме од огромног искушења и потопа.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• فعل الخير والصلاة والزكاة، مما اتفقت عليه الشرائع السماوية.
Небеске су вере једногласне у томе да се људима треба чинити добро, да се треба обављати молитва и давати обавезна милостиња.
• ارتكاب الفواحش سبب في وقوع العذاب المُسْتَأْصِل.
Чињење неморала и порока има за последицу душевно и телесно страдање.
• الصلاح سبب في الدخول في رحمة الله.
Доброта води у Божју милост.
• الدعاء سبب في النجاة من الكروب.
Искрена молба Богу је узрок да се човек спаси из тегобе.
