د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
206
:
2
وَإِذَا قِيلَ لَهُ ٱتَّقِ ٱللَّهَ أَخَذَتۡهُ ٱلۡعِزَّةُ بِٱلۡإِثۡمِۚ فَحَسۡبُهُۥ جَهَنَّمُۖ وَلَبِئۡسَ ٱلۡمِهَادُ
Када се том смутљивцу упути савет: "Бој се Аллаха, поштуј Његове заповести и клони се онога што је забранио." Њега сујета и охолост спречавају да се врати истини, већ још више срља у грех. Таквом следи казна у Паклу, а грозно ли је он боравиште.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• التقوى حقيقة لا تكون بكثرة الأعمال فقط، وإنما بمتابعة هدي الشريعة والالتزام بها.
Истинска богобојазност не бива само чињењем добрих дела, већ и придржавањем исламског верозакона.
• الحكم على الناس لا يكون بمجرد أشكالهم وأقوالهم، بل بحقيقة أفعالهم الدالة على ما أخفته صدورهم.
Доношење суда о људима не бива само на основу њихових ликова и говора, већ на основу стварног стања њихових дела која указују на оно што им прса скривају.
• الإفساد في الأرض بكل صوره من صفات المتكبرين التي تلازمهم، والله تعالى لا يحب الفساد وأهله.
Сви видови чињења нереда по Земљи спадају у неодвојиве особине лицемера, а Узвишени Аллах не воли неред и оне који га чине.
• لا يكون المرء مسلمًا حقيقة لله تعالى حتى يُسَلِّم لهذا الدين كله، ويقبله ظاهرًا وباطنًا.
Човек неће истински бити муслиман све док потпуно не уђе у ову веру и прихвати је јавно и тајно.
