د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
107
:
17
قُلۡ ءَامِنُواْ بِهِۦٓ أَوۡ لَا تُؤۡمِنُوٓاْۚ إِنَّ ٱلَّذِينَ أُوتُواْ ٱلۡعِلۡمَ مِن قَبۡلِهِۦٓ إِذَا يُتۡلَىٰ عَلَيۡهِمۡ يَخِرُّونَۤ لِلۡأَذۡقَانِۤ سُجَّدٗاۤ
Посланиче, кажи неверницима: “Веровали ви или не веровали у Божју књигу, ваше веровање у њу неће јој повећати вредност, савршенство и потпуност – она је ионако савршена и потпуна. С друге стране, ваше порицање Кур’ана не значи никакву мањкавост, пропуст и недостатак самог Кур’ана, јер је он чист од свега тога. Кад се Кур’ан учи пред побожним учењацима који познају претходне небеске књиге, Тору и Јеванђеље нпр., буду ганути, страхују од Господара и падају Му лицем на тле, славећи Га и величајући.”
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• أنزل الله القرآن متضمنًا الحق والعدل والشريعة والحكم الأمثل .
Бог је објавио Кур’ан, који садржи истину, правичност, верозакон и најлепша решења.
• جواز البكاء في الصلاة من خوف الله تعالى.
Дозвољено је током молитве плакати из страхопоштовања према Богу.
• الدعاء أو القراءة في الصلاة يكون بطريقة متوسطة بين الجهر والإسرار.
Кур’ан и молитве се не изговарају ни превише гласно, а ни тихо.
• القرآن الكريم قد اشتمل على كل عمل صالح موصل لما تستبشر به النفوس وتفرح به الأرواح.
Часни Кур’ан упућује на свако добро дело које човеку доноси радост и срећу.
