د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
100
:
17
قُل لَّوۡ أَنتُمۡ تَمۡلِكُونَ خَزَآئِنَ رَحۡمَةِ رَبِّيٓ إِذٗا لَّأَمۡسَكۡتُمۡ خَشۡيَةَ ٱلۡإِنفَاقِۚ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ قَتُورٗا
Веровесниче, кажи многобошцима: “Да су Божје неизмерне ризнице и богатства, којима нема краја, у вашим рукама и да с њима ви располажете како хоћете, засигурно бисте били шкрти и не бисте ником ништа дали, бојећи се сиромаштва! Човек је тврдица, осим оних које Бог упути да удељују и учини их дарежљивима.”
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• الله تعالى هو المنفرد بالهداية والإضلال، فمن يهده فهو المهتدي على الحقيقة، ومن يضلله ويخذله فلا هادي له.
Једино Бог упућује и оставља у заблуду. Онај коме Господар укаже на Прави пут, тај је истински упућен, а оном кога у заблуду остави нећеш упућивача наћи.
• مأوى الكفار ومستقرهم ومقامهم جهنم، كلما سكنت نارها زادها الله نارًا تلتهب.
Пакао ће бити боравиште оних који не верују. Кад год његова ватра згасне, Бог ће је потакнути и распалити.
• وجوب الاعتصام بالله عند تهديد الطغاة والمُسْتَبدين.
Онај ко прети злим владарима, који прелазе све границе у злу, мора се у Бога уздати.
• الطغاة والمُسْتَبدون يلجؤون إلى استخدام السلطة والقوة عندما يواجهون أهل الحق؛ لأنهم لا يستطيعون مواجهتهم بالحجة والبيان.
Зли владари, који прелазе границу у злу, посежу за употребом силе и моћи приликом суочавања са следбеницима истине, утолико јер им се не могу успротивити доказима.
