د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
39
:
17
ذَٰلِكَ مِمَّآ أَوۡحَىٰٓ إِلَيۡكَ رَبُّكَ مِنَ ٱلۡحِكۡمَةِۗ وَلَا تَجۡعَلۡ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتُلۡقَىٰ فِي جَهَنَّمَ مَلُومٗا مَّدۡحُورًا
Оно што ти Бог објашњава, веровесниче – корисни прописи, лепо и узорно понашање, је Божја објава. Не обожавај никог поред Бога или ћеш бити бачен у Пакао, сам себе корећи, а и људи ће те корити, и бићеш лишен Божје милости и сваког добра.
التفاسير:
40
:
17
أَفَأَصۡفَىٰكُمۡ رَبُّكُم بِٱلۡبَنِينَ وَٱتَّخَذَ مِنَ ٱلۡمَلَٰٓئِكَةِ إِنَٰثًاۚ إِنَّكُمۡ لَتَقُولُونَ قَوۡلًا عَظِيمٗا
Зар је вас, о неверници, Једини и Силни Бог обдарио синовима, а Себи узео анђеле да Му буду кћери?! Ове ваше речи представљају велику безобзирност, ружноћу и големо неверство, с обзиром на то да приписујете Богу нешто што Му не приличи.
التفاسير:
41
:
17
وَلَقَدۡ صَرَّفۡنَا فِي هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ لِيَذَّكَّرُواْ وَمَا يَزِيدُهُمۡ إِلَّا نُفُورٗا
Бог објашњава прописе и наводи казивања и примере у Кур’ану како би се људи окористили и извукли поуку. Нажалост, то само повећава непослушност и заблуду код неверника и насилника, тим више јер су одступили од урођене вере.
التفاسير:
42
:
17
قُل لَّوۡ كَانَ مَعَهُۥٓ ءَالِهَةٞ كَمَا يَقُولُونَ إِذٗا لَّٱبۡتَغَوۡاْ إِلَىٰ ذِي ٱلۡعَرۡشِ سَبِيلٗا
Реци безбожницима, Посланиче Ислама: “Кад би постојали други богови поред Бога, они би сви, уистину, тражили начин да надвладају Бога, Господара престола величанственог, и настојали би да завладају Његовим царством.”
التفاسير:
43
:
17
سُبۡحَٰنَهُۥ وَتَعَٰلَىٰ عَمَّا يَقُولُونَ عُلُوّٗا كَبِيرٗا
Бог је врло високо изнад оног што Му неверници приписују.
التفاسير:
44
:
17
تُسَبِّحُ لَهُ ٱلسَّمَٰوَٰتُ ٱلسَّبۡعُ وَٱلۡأَرۡضُ وَمَن فِيهِنَّۚ وَإِن مِّن شَيۡءٍ إِلَّا يُسَبِّحُ بِحَمۡدِهِۦ وَلَٰكِن لَّا تَفۡقَهُونَ تَسۡبِيحَهُمۡۚ إِنَّهُۥ كَانَ حَلِيمًا غَفُورٗا
Бога величају седам небеса, и Земља, и створења која су на њима, хвале Га, поштују, уважавају и славе онако како Њему приличи; Њему припада слава и захвала на почетку и на крају. Али то ви, о људи, не разумете, јер Бога свако слави на свом језику и на свој начин. Бог је благ и не жури да казни грешнике, већ им даје времена, и много прашта онима који се искрено покају и затраже опрост.
التفاسير:
45
:
17
وَإِذَا قَرَأۡتَ ٱلۡقُرۡءَانَ جَعَلۡنَا بَيۡنَكَ وَبَيۡنَ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِ حِجَابٗا مَّسۡتُورٗا
Божји Посланиче, кад учиш Кур’ан, који садржи опомене и упозорања, и неверници те слушају, Бог постави невидљив застор који их онемогућује у разумевању кур’анских одломака, јер они не верују у Будући свет. То им је казна од Силног Бога зато што су отуђени од вере.
التفاسير:
46
:
17
وَجَعَلۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ أَكِنَّةً أَن يَفۡقَهُوهُ وَفِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَقۡرٗاۚ وَإِذَا ذَكَرۡتَ رَبَّكَ فِي ٱلۡقُرۡءَانِ وَحۡدَهُۥ وَلَّوۡاْ عَلَىٰٓ أَدۡبَٰرِهِمۡ نُفُورٗا
Бог је ставио прекриваче на срца неверника како не би схватили значења Кур’ана, те их је учинио глувим и они га не чују. Кад споменеш Бога у Кур’ану, Посланиче милости, а не споменеш њихова божанства, многобожци беже од тебе не желећи да признају да је Аллах једини Бог и не желећи да Му искрено веру исповедају.
التفاسير:
47
:
17
نَّحۡنُ أَعۡلَمُ بِمَا يَسۡتَمِعُونَ بِهِۦٓ إِذۡ يَسۡتَمِعُونَ إِلَيۡكَ وَإِذۡ هُمۡ نَجۡوَىٰٓ إِذۡ يَقُولُ ٱلظَّٰلِمُونَ إِن تَتَّبِعُونَ إِلَّا رَجُلٗا مَّسۡحُورًا
Посланиче, Ми знамо како главешине многобошци слушају твоје учење Кур’ана. Они су злонамерни јер те не слушају да би прихватили истину нити да би се окористили. Бог је добро обавештен о њиховим сашаптавањима кад, између осталог, говоре: “Човек којег следите опчињен је и није паметан!”
التفاسير:
48
:
17
ٱنظُرۡ كَيۡفَ ضَرَبُواْ لَكَ ٱلۡأَمۡثَالَ فَضَلُّواْ فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ سَبِيلٗا
Размисли и закључи да је чудно то што вишебошци лажу да је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, опчињен, да је песник, врачар или лудак! Многобошци су у заблуди, далеко од истине.
التفاسير:
49
:
17
وَقَالُوٓاْ أَءِذَا كُنَّا عِظَٰمٗا وَرُفَٰتًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ خَلۡقٗا جَدِيدٗا
Негирајући оживљење после смрти, неверници се позивају на следећу сумњу: “Како ћемо бити оживљени након што постанемо смрвљене, труле кости?! То је, заиста, немогуће!”
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• الزعم بأن الملائكة بنات الله افتراء كبير، وقول عظيم الإثم عند الله عز وجل.
Тврдња да су анђели Божје кћери велика је лаж и заиста велики грех према Богу.
• أكثر الناس لا تزيدهم آيات الله إلا نفورًا؛ لبغضهم للحق ومحبتهم ما كانوا عليه من الباطل.
Због тога што мрзе истину, а воле неистину, код већине људи часни Кур’ан изазива још већу отуђеност.
• ما من مخلوق في السماوات والأرض إلا يسبح بحمد الله تعالى فينبغي للعبد ألا تسبقه المخلوقات بالتسبيح.
Сва створења на небесима и Земљи славе и хвале Узвишеног Бога. Човек не треба дозволити да га у погледу тога иједно створење престигне.
• من حلم الله على عباده أنه لا يعاجلهم بالعقوبة على غفلتهم وسوء صنيعهم، فرحمته سبقت غضبه.
Бог је благ и самилостан према немарнима и грешницима, па не жури с њиховом казном. То је тако, јер је Божја милост испред Његове срџбе.
