د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
54
:
16
ثُمَّ إِذَا كَشَفَ ٱلضُّرَّ عَنكُمۡ إِذَا فَرِيقٞ مِّنكُم بِرَبِّهِمۡ يُشۡرِكُونَ
Након што вам Бог услиши молитву и отклони невољу, неки међу вама исти час Господара свог с другим божанством изједначи и њих обожава. То је непојмљива нискост!
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• على المجرم أن يستحي من ربه أن تكون نعم الله عليه نازلة في جميع اللحظات ومعاصيه صاعدة إلى ربه في كل الأوقات.
Грешник треба да се стиди због тога што га Господар у сваком тренутку обасипа благодатима, а он непрестано чини грехе.
• ينبغي لأهل الكفر والتكذيب وأنواع المعاصي الخوف من الله تعالى أن يأخذهم بالعذاب على غِرَّة وهم لا يشعرون.
Потребно је да се неверници, порицатељи и грешници боје тога да им Бог, узвишен и слављен нека је Он, не пошаље казну онда кад је не буду очекивали, не би ли се покајали.
• جميع النعم من الله تعالى، سواء المادية كالرّزق والسّلامة والصّحة، أو المعنوية كالأمان والجاه والمنصب ونحوها.
Све благодати, без обзира на то радило се о материјалним, као нпр. иметак и здравље, или о нематеријалним, као нпр. сигурност, углед и положај, од Бога су.
• لا يجد الإنسان ملجأً لكشف الضُّرِّ عنه في وقت الشدائد إلا الله تعالى فيضجّ بالدّعاء إليه؛ لعلمه أنه لا يقدر أحد على إزالة الكرب سواه.
У тешким искушењима човек је свестан да му једино Бог може помоћи, па Му се обраћа помоћу молитве и тражи излаз из искушења.
