د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
106
:
12
وَمَا يُؤۡمِنُ أَكۡثَرُهُم بِٱللَّهِ إِلَّا وَهُم مُّشۡرِكُونَ
Већина људи који верују у Бога као Створитеља, Опскрбитеља, Који живот и смрт даје, обожава поред Њега кипове и идоле, а неки Му приписују дете. Узвишен је Бог изнад онога што Му приписују.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• أن الداعية لا يملك تصريف قلوب العباد وحملها على الطاعات، وأن أكثر الخلق ليسوا من أهل الهداية.
Мисионар који позива у истину нема моћи да људска срца наведе да се Богу покоравају и већина људи неће да иде правим путем.
• ذم المعرضين عن آيات الله الكونية ودلائل توحيده المبثوثة في صفحات الكون.
Критика онима који се окрећу од Божјих космичких знакова и доказа Његове једноће који се налазе свуда у универзуму.
• شملت هذه الآية ﴿ قُل هَذِهِ سَبِيلِي...﴾ ذكر بعض أركان الدعوة، ومنها: أ- وجود منهج:﴿ أَدعُواْ إِلَى اللهِ ﴾. ب - ويقوم المنهج على العلم: ﴿ عَلَى بَصِيرَةٍ﴾. ج - وجود داعية: ﴿ أَدعُواْ ﴾ ﴿أَنَا﴾. د - وجود مَدْعُوِّين: ﴿ وَمَنِ اتَّبَعَنِي ﴾.
Одломак: "Реци: 'Ово је мој пут...'", садржи неке темељне постулате мисионарства, позивања на прави пут: 1. Постојање пута: "...позивам Богу..."; 2. Тај пут и позив њему је изграђен на знању: "...имајући јасне доказе..."; 3. Постојање онога ко позива: "Позивам... ја..."; 4. Постојање оних који се позивају: "...и они који ме следе..."
