د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
116
:
11
فَلَوۡلَا كَانَ مِنَ ٱلۡقُرُونِ مِن قَبۡلِكُمۡ أُوْلُواْ بَقِيَّةٖ يَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلۡفَسَادِ فِي ٱلۡأَرۡضِ إِلَّا قَلِيلٗا مِّمَّنۡ أَنجَيۡنَا مِنۡهُمۡۗ وَٱتَّبَعَ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ مَآ أُتۡرِفُواْ فِيهِ وَكَانُواْ مُجۡرِمِينَ
Мало је било међу претходним народима, које је Бог казнио, добрих људи који су одвраћали од нереда на Земљи оличеног у неверству и гресима, и такве смо спашавали када бисмо уништили њихове народе који су следили своје страсти и који су због тог слеђења страсти и били неправедници.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.
Обавезно устрајање на Божјој вери.
• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.
Опасност приклањања многобошцима чињењем греха ради њих или истицање љубави према њиховом многобоштву.
• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.
Указивање на Божје правило да добра дела бришу лоша.
• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.
Подстицај на постојање скупине добрих људи верника који се баве позивањем на добро и одвраћањем од зла, јер постојање такве скупине омогућава Божју заштиту том народу од казне.
