د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
91
:
10
ءَآلۡـَٰٔنَ وَقَدۡ عَصَيۡتَ قَبۡلُ وَكُنتَ مِنَ ٱلۡمُفۡسِدِينَ
Зар да сада верујеш када си изгубио наду у спас, а пре тога си, о фараону, грешио према Богу и од Његовог пута си одвраћао, и неред си чинио због своје заблуде и друге си заводио?
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• وجوب الثبات على الدين، وعدم اتباع سبيل المجرمين.
Указивање на обавезност устрајности у вери и удаљавање од пута грешника.
• لا تُقْبل توبة من حَشْرَجَت روحه، أو عاين العذاب.
Покајање се не прихвата ономе коме душа излази, или у тренутку извршења казне.
• أن اليهود والنصارى كانوا يعلمون صفات النبي صلى الله عليه وسلم، لكن الكبر والعناد هو ما منعهم من الإيمان.
Јевреји и хришћани препознали су својства посланства Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, али из охолости и ината нису у њега поверовали.
