د قرآن کریم د معناګانو ژباړه - صربي ژبې ته د المختصر في تفسیر القرآن الکریم ژباړه
د مخ نمبر:
15
:
10
وَإِذَا تُتۡلَىٰ عَلَيۡهِمۡ ءَايَاتُنَا بَيِّنَٰتٖ قَالَ ٱلَّذِينَ لَا يَرۡجُونَ لِقَآءَنَا ٱئۡتِ بِقُرۡءَانٍ غَيۡرِ هَٰذَآ أَوۡ بَدِّلۡهُۚ قُلۡ مَا يَكُونُ لِيٓ أَنۡ أُبَدِّلَهُۥ مِن تِلۡقَآيِٕ نَفۡسِيٓۖ إِنۡ أَتَّبِعُ إِلَّا مَا يُوحَىٰٓ إِلَيَّۖ إِنِّيٓ أَخَافُ إِنۡ عَصَيۡتُ رَبِّي عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ
Када им се уче кур'анске речи које указују на Божју једноћу, они који негирају проживљење и не очекују полагање рачуна, и не боје се казне, говоре: О Мухаммеде, донеси неки други Кур'ан мимо овог који не садржи осуду обожавања кипова или неки други у којем ће бити докинуто, делимично или потпуно, оно што не одговара нашим прохтевима. О Посланиче, реци им да ниси ти тај који може да измени Кур'ан, а поготово не можеш да донесеш други, него је само Бог тај који мења шта хоће. Ја могу да следим само оно што Бог објављује и бојим се великог Судњег дана, ако се одазовем вашем позиву, и на такав начин погрешим према Богу.
التفاسير:
16
:
10
قُل لَّوۡ شَآءَ ٱللَّهُ مَا تَلَوۡتُهُۥ عَلَيۡكُمۡ وَلَآ أَدۡرَىٰكُم بِهِۦۖ فَقَدۡ لَبِثۡتُ فِيكُمۡ عُمُرٗا مِّن قَبۡلِهِۦٓۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ
Реци, о Посланиче, да Бог није хтео да вам учим Кур'ан, ја га не бих ни учио нити бих вам га доставио. Да је Бог хтео, ја вас њему, преко свога језика, не бих ни подучио. Међу вама сам боравио много времена (четрдесет година), без читања и писања, нити сам то тражио и истраживао. Зар не можете да схватите да је оно што вам доносим од Бога и да то није од мене.
التفاسير:
17
:
10
فَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبًا أَوۡ كَذَّبَ بِـَٔايَٰتِهِۦٓۚ إِنَّهُۥ لَا يُفۡلِحُ ٱلۡمُجۡرِمُونَ
Нико не чини већу неправду од онога ко о Богу измишља лажи, па одакле онда мени право да мењам Кур'ан и измишљам на њега? Они који прелазе Божје границе и измишљају лажи, неће никад успети нити остварити свој циљ.
التفاسير:
18
:
10
وَيَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَضُرُّهُمۡ وَلَا يَنفَعُهُمۡ وَيَقُولُونَ هَٰٓؤُلَآءِ شُفَعَٰٓؤُنَا عِندَ ٱللَّهِۚ قُلۡ أَتُنَبِّـُٔونَ ٱللَّهَ بِمَا لَا يَعۡلَمُ فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَلَا فِي ٱلۡأَرۡضِۚ سُبۡحَٰنَهُۥ وَتَعَٰلَىٰ عَمَّا يُشۡرِكُونَ
Они, поред Бога, обожавају измишљена божанства која им не могу ни наудити нити им могу какву корист прибавити. Само Аллах Који једино заслужује да се истински обожава, може штету или корист да учини када год пожели. Они говоре о својим божанствима: "Ово су наши заговорници код Бога и они се за нас заузимају, па нас Он неће казнити због наших греха. Реци Посланиче: "Зар да Бога Који све зна обавештавате да на небесима и на Земљи поред Њега постоји неко друго божанство? Узвишен је Он и врло високо у односу на оно што о Њему лажно говоре многобошци.
التفاسير:
19
:
10
وَمَا كَانَ ٱلنَّاسُ إِلَّآ أُمَّةٗ وَٰحِدَةٗ فَٱخۡتَلَفُواْۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَقُضِيَ بَيۡنَهُمۡ فِيمَا فِيهِ يَخۡتَلِفُونَ
Људи су били једна заједница, сви су били верници, па су се разишли. Неки су остали верници, а други су постали неверници. И да није Божје одредбе да ће Он међу њима пресудити и на овоме и на ономе свету, они се не би разишли. На такав се начин раздвајају верници од заблуделих неверника.
التفاسير:
20
:
10
وَيَقُولُونَ لَوۡلَآ أُنزِلَ عَلَيۡهِ ءَايَةٞ مِّن رَّبِّهِۦۖ فَقُلۡ إِنَّمَا ٱلۡغَيۡبُ لِلَّهِ فَٱنتَظِرُوٓاْ إِنِّي مَعَكُم مِّنَ ٱلۡمُنتَظِرِينَ
Многобошци су говорили: Зашто Мухаммеду од његовог Господара не дође неко чудо као доказ и знак који указује на његову искреност? Реци им, о Посланиче: То је ствар невидљивог света и о томе само Бог има знање. Зато, причекајте да се деси оно што сте предложили, у виду појавног знака и чуда, а и ја ћу с вама заједно да чекам.
التفاسير:
په دې مخ کې د ایتونو د فایدو څخه:
• عظم الافتراء على الله والكذب عليه وتحريف كلامه كما فعل اليهود بالتوراة.
Опасност изношења лажи на Бога, искривљавање Његовог говора, као што су то чинили Јевреји са Тором.
• النفع والضر بيد الله عز وجل وحده دون ما سواه.
Корист и штета људима су у Божјим рукама и у ничијим другим.
• بطلان قول المشركين بأن آلهتهم تشفع لهم عند الله.
Негирање речи многобожаца о томе да ће се њихова божанства заговарати код Бога.
• اتباع الهوى والاختلاف على الدين هو سبب الفرقة.
Слеђење прохтева и разилажење у вери је узрок раздора.
