ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߕߓߊߞߘߐߣߍ߲߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

144 : 7

قَالَ يَٰمُوسَىٰٓ إِنِّي ٱصۡطَفَيۡتُكَ عَلَى ٱلنَّاسِ بِرِسَٰلَٰتِي وَبِكَلَٰمِي فَخُذۡ مَآ ءَاتَيۡتُكَ وَكُن مِّنَ ٱلشَّٰكِرِينَ

Аллах рече Мојсију: "Ја сам те одабрао и изнад осталих људи те одликовао објављујући ти Моје посланице, онда када сам те учинио послаником твом народу, и одликовао сам те тиме да разговарам са тобом без посредника. Прихвати ту почаст коју ти дајем и буди захвалан Аллаху на тим величанственим благодатима."

145 : 7

وَكَتَبۡنَا لَهُۥ فِي ٱلۡأَلۡوَاحِ مِن كُلِّ شَيۡءٖ مَّوۡعِظَةٗ وَتَفۡصِيلٗا لِّكُلِّ شَيۡءٖ فَخُذۡهَا بِقُوَّةٖ وَأۡمُرۡ قَوۡمَكَ يَأۡخُذُواْ بِأَحۡسَنِهَاۚ سَأُوْرِيكُمۡ دَارَ ٱلۡفَٰسِقِينَ

И Ми Мојсију написасмо на плочама од дрвета и других материјала све оно што је било потребно Израиљћанима, везано за њихову веру и за њихов овосветски живот, и у томе је била поука за оне који поуку примају, и детаљно појашњење прописа. "Озбиљно узми ову Тору, о Мојсије, и наређуј твом народу да је на најлепши начин примене, за шта ће имати велику награду. То значи да чине оно што сам им наредио на најпотпунији начин, да буду стрпљиви и да праштају, а Ја ћу им показати коначно уништење оних који се супротстављају Мојој наредби и не покоравају Ми се."

146 : 7

سَأَصۡرِفُ عَنۡ ءَايَٰتِيَ ٱلَّذِينَ يَتَكَبَّرُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّ وَإِن يَرَوۡاْ كُلَّ ءَايَةٖ لَّا يُؤۡمِنُواْ بِهَا وَإِن يَرَوۡاْ سَبِيلَ ٱلرُّشۡدِ لَا يَتَّخِذُوهُ سَبِيلٗا وَإِن يَرَوۡاْ سَبِيلَ ٱلۡغَيِّ يَتَّخِذُوهُ سَبِيلٗاۚ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَكَانُواْ عَنۡهَا غَٰفِلِينَ

Ја ћу охолнике, оне који се уздижу изнад Божјих слугу и изнад истине, спречити да узму поуку из Мојих знакова и доказа који се налазе у њима и око њих, па који год од Мојих знакова и доказа да виде неће веровати у њега. То је зато што се они супротстављају Мојим знаковима и доказима и окрећу се од њих, и непријатељују против Бога и Његовог Посланика. Они ако виде пут истине који води Божјем задовољству - њиме не иду нити то желе, јер они поричу Божје величанствене доказе који указују на истинитост онога са чим су дошли посланици и не размишљају о њима.

147 : 7

وَٱلَّذِينَ كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا وَلِقَآءِ ٱلۡأٓخِرَةِ حَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡۚ هَلۡ يُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Онима који поричу Наше доказе који указују на истинитост Наших посланика и поричу сусрет са Богом на Судњем дану - добра дела ће пропасти, и неће за њих имати награду јер нису испунили услов веровања. Они ће на Судњем дану бити кажњени за своје неверство у Бога, за своје придруживање лажних божанстава једином Богу, и они ће вечно у Ватри боравити.

148 : 7

وَٱتَّخَذَ قَوۡمُ مُوسَىٰ مِنۢ بَعۡدِهِۦ مِنۡ حُلِيِّهِمۡ عِجۡلٗا جَسَدٗا لَّهُۥ خُوَارٌۚ أَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّهُۥ لَا يُكَلِّمُهُمۡ وَلَا يَهۡدِيهِمۡ سَبِيلًاۘ ٱتَّخَذُوهُ وَكَانُواْ ظَٰلِمِينَ

Мојсијев народ је, након Мојсијевог одласка да разговара са Богом и добије заповести, направио кип у лику телета, који није имао душу, нити је могао да говори! Зар нису знали да им се оно не може обратити нити их упутити на пут добра, материјални или духовни пут, нити им може прибавити корист нити отклонити штету? Узели су га за божанство, и тиме су велику неправду себи учинили.

149 : 7

وَلَمَّا سُقِطَ فِيٓ أَيۡدِيهِمۡ وَرَأَوۡاْ أَنَّهُمۡ قَدۡ ضَلُّواْ قَالُواْ لَئِن لَّمۡ يَرۡحَمۡنَا رَبُّنَا وَيَغۡفِرۡ لَنَا لَنَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡخَٰسِرِينَ

Након што су се покајали и схватили да су у заблуди због узимања телета за божанство поред Бога, они Бога замолише: "Ако нам се наш Господар не смилује, не упути нас да Му будемо покорни и не опрости нам што смо обожавали теле, сигурно ћемо изгубити и овај свет и Будући!"

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• على العبد أن يكون من المُظْهِرين لإحسان الله وفضله عليه، فإن الشكر مقرون بالمزيد.

Човек треба да буде захвалан на Божјем доброчинству, јер захвалност повећава благодати.

• على العبد الأخذ بالأحسن في الأقوال والأفعال.

Човек треба да бира најлепше речи и најлепша дела.

• يجب تلقي الشريعة بحزم وجد وعزم على الطاعة وتنفيذ ما ورد فيها من الصلاح والإصلاح ومنع الفساد والإفساد.

Божји закон и заповести човек треба одлучно и озбиљно да прихвати, и да реши да буде покоран и спроводи оно што је Бог прописао, а што садржи бољитак и спречава неред у сваком смислу.

• على العبد إذا أخطأ أو قصَّر في حق ربه أن يعترف بعظيم الجُرْم الذي أقدم عليه، وأنه لا ملجأ من الله في إقالة عثرته إلا إليه.

Када човек погреши према свом Господару треба да призна свој грех и да призна да нема уточишта осим код Бога, јер само Он може да опрости његов посртај.