ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߖߎߡߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

9 : 62

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْ إِذَا نُودِيَ لِلصَّلَوٰةِ مِن يَوۡمِ ٱلۡجُمُعَةِ فَٱسۡعَوۡاْ إِلَىٰ ذِكۡرِ ٱللَّهِ وَذَرُواْ ٱلۡبَيۡعَۚ ذَٰلِكُمۡ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

О ви који верујете у Бога и радите по Његовом закону, када се петком проучи езан - позив на молитву, пожурите у џамију да проповеди и молитви сведочите, а купопродају оставите, како вас она не би спречила да будете покорни. Извршавање наредбе одласка у џамију и остављања купопродаје, након езана, с циљем да се обави заједничка молитва петком, боље је за вас, о верници, ако сте тога свесни, па урадите оно што вам Бог наређује.

10 : 62

فَإِذَا قُضِيَتِ ٱلصَّلَوٰةُ فَٱنتَشِرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَٱبۡتَغُواْ مِن فَضۡلِ ٱللَّهِ وَٱذۡكُرُواْ ٱللَّهَ كَثِيرٗا لَّعَلَّكُمۡ تُفۡلِحُونَ

Када обавите заједничку молитву петком, разиђите се по Земљи, тражећи дозвољену опскрбу и извршавајући своје потребе, и тражите Алахове благодати кроз стицање дозвољене зараде, па при том тражењу и стицању зараде, Бога много славите. Немојте због вашег тражења опскрбе заборавити на слављење Бога, уколико желите да постигнете ваше циљеве и да се сачувате онога од чега страхујете.

11 : 62

وَإِذَا رَأَوۡاْ تِجَٰرَةً أَوۡ لَهۡوًا ٱنفَضُّوٓاْ إِلَيۡهَا وَتَرَكُوكَ قَآئِمٗاۚ قُلۡ مَا عِندَ ٱللَّهِ خَيۡرٞ مِّنَ ٱللَّهۡوِ وَمِنَ ٱلتِّجَٰرَةِۚ وَٱللَّهُ خَيۡرُ ٱلرَّٰزِقِينَ

Али, кад неки муслиману угладају какву каравану са трговачком робом или забавом, похрле јој, разиђу се и изађу, а тебе, о Посланиче, оставе самог да стојиш на минберу. Реци, о Посланиче: “Оно што је код Бога као награда за добро дело, боље је и од забаве и од трговине ради које сте изишли, а Бог је Опскрбитељ најбољи.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• وجوب السعي إلى الجمعة بعد النداء وحرمة ما سواه من الدنيا إلا لعذر.

Обавезност пожуривања и спремања за заједничку молитву петком након другог езана и забрана бављења трговином у том периоду, осим ако за то има оправдани разлог.

• تخصيص سورة للمنافقين فيه تنبيه على خطورتهم وخفاء أمرهم.

Посебно објављивање поглавља о лицемерима указује на њихову опасност и скривеност њиховог стања.

• العبرة بصلاح الباطن لا بجمال الظاهر ولا حسن المنطق.

Поента је у исправности нутрине, а не у лепоти форме и лепом говору.