ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲" ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐߦߌߘߊ ߘߐ߫ ߛߙߌߓߌߊ߲ ߘߐ߫
149
:
4
إِن تُبۡدُواْ خَيۡرًا أَوۡ تُخۡفُوهُ أَوۡ تَعۡفُواْ عَن سُوٓءٖ فَإِنَّ ٱللَّهَ كَانَ عَفُوّٗا قَدِيرًا
Било да јавно учините или кажете добро, или то сакријете, или опростите зло које вам неко учини, па Аллах је Онај Који прашта и Који све може; учините опраштање својом врлином како би и вама Аллах опростио.
التفاسير:
ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:
• يجوز للمظلوم أن يتحدث عن ظلمه وظالمه لمن يُرْجى منه أن يأخذ له حقه، وإن قال ما لا يسر الظالم.
Ономе коме је неправда учињена дозвољено је да говори о томе и да говори о неправеднику, казујући то ономе од кога се нада да му може помоћи и вратити његово право, макар рекао оно што неправедник не воли да се о њему каже.
• حض المظلوم على العفو - حتى وإن قدر - كما يعفو الرب - سبحانه - مع قدرته على عقاب عباده.
Ови ајети подстичу муслимана да опрашта, чак и када је у могућности да казни, као што Аллах опрашта иако је у могућности да казни.
• لا يجوز التفريق بين الرسل بالإيمان ببعضهم دون بعض، بل يجب الإيمان بهم جميعًا.
Није довољно веровати само у неке посланике, већ је обавезно веровати у све посланике.
