ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲" ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐߦߌߘߊ ߘߐ߫ ߛߙߌߓߌߊ߲ ߘߐ߫
110
:
4
وَمَن يَعۡمَلۡ سُوٓءًا أَوۡ يَظۡلِمۡ نَفۡسَهُۥ ثُمَّ يَسۡتَغۡفِرِ ٱللَّهَ يَجِدِ ٱللَّهَ غَفُورٗا رَّحِيمٗا
Ко буде урадио грех, чинећи тако неправду самом себи, а затим затражи опрост од Бога, признајући свој грех и напуштајући га, видеће да ће му Бог опростити и милостив према њему бити.
التفاسير:
ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:
• النهي عن المدافعة والمخاصمة عن المبطلين؛ لأن ذلك من التعاون على الإثم والعدوان.
Ови одломци садрже забрану брањења злочинаца и лажова, јер је то потпомагање у греху и непријатељству.
• ينبغي للمؤمن الحق أن يكون خوفه من الله وتعظيمه والحياء منه فوق كل أحد من الناس.
Истински верник треба да се боји Узвишеног Бога, и да Га велича и да Га се стиди више него иког од људи.
• سعة رحمة الله ومغفرته لمن ظلم نفسه، مهما كان ظلمه إذا صدق في توبته، ورجع عن ذنبه.
Ови одломци указују на пространост Аллахове милости и Аллаховог опроста према ономе ко себи учини неправду, уколико се искрено покаје и остави тај грех.
• التحذير من اتهام البريء وقذفه بما لم يكن منه؛ وأنَّ فاعل ذلك قد وقع في أشد الكذب والإثم.
Ови одломци упозоравају на опасност оптуживања људи за оно што нису урадили, и указују да је то највећи вид лажи и греха.
