ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߟߐ߬ߖߟߎ߬ߡߊ߬ߣߍ߲ ߠߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

Редови

ߝߐߘߊ ߟߊߢߌߣߌ߲ ߘߏ߫:

تنزيه الله عما نسبه إليه المشركون، وإبطال مزاعمهم في الملائكة والجن.

У овом се поглављу негира оно што незнанобошци приписују Богу и побија се њихово веровање у погледу анђела и духова.

1 : 37

وَٱلصَّٰٓفَّٰتِ صَفّٗا

Свевишњи Бог заклиње се анђелима, који богослуже поређани у збијене и правилне редове.

2 : 37

فَٱلزَّٰجِرَٰتِ زَجۡرٗا

И заклиње се анђелима који одвраћају и навраћају облаке гонећи их из једног у други део Земље, онде где треба да падне киша.

3 : 37

فَٱلتَّٰلِيَٰتِ ذِكۡرًا

И заклиње се анђелима који читају Његову величанствену књигу.

4 : 37

إِنَّ إِلَٰهَكُمۡ لَوَٰحِدٞ

Ваш Бог је, о људи, Један Једини, Који нема сличног, па само Њега обожавајте.

5 : 37

رَّبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَمَا بَيۡنَهُمَا وَرَبُّ ٱلۡمَشَٰرِقِ

Једино је Бог Узвишени, Створитељ небеса и Земље и оног што се налази између њих. Он је Створитељ истока, на којима се појављују Сунце и Месец током целе године.

6 : 37

إِنَّا زَيَّنَّا ٱلسَّمَآءَ ٱلدُّنۡيَا بِزِينَةٍ ٱلۡكَوَاكِبِ

Свемогући Бог украсио је земаљско небо звездама и планетама, па изгледају попут бисера поређаних.

7 : 37

وَحِفۡظٗا مِّن كُلِّ شَيۡطَٰنٖ مَّارِدٖ

И Бог помоћу звезда чува небо од сваког ђавола пркосног, бунтовног.

8 : 37

لَّا يَسَّمَّعُونَ إِلَى ٱلۡمَلَإِ ٱلۡأَعۡلَىٰ وَيُقۡذَفُونَ مِن كُلِّ جَانِبٖ

Ђаволе са свих страна неба гађају звезде пламтеће, како не би чули шта од објаве и прописа које Бог одређује анђелима.

9 : 37

دُحُورٗاۖ وَلَهُمۡ عَذَابٞ وَاصِبٌ

Ђаволи бивају далеко прогнани па не могу да чују Објаву; а у ватри Пакла чека их вечна, страшна и болна патња.

10 : 37

إِلَّا مَنۡ خَطِفَ ٱلۡخَطۡفَةَ فَأَتۡبَعَهُۥ شِهَابٞ ثَاقِبٞ

А може бити да неки ђаво, ипак, уграби реч-две чувши разговор анђела, а што, опет, није познато на Земљи, па га погоди звезда пламтећа. Догоди се и то да га стигне звезда блистава пре него што пренесе оно што је чуо; а када оно што чује достави пророцима, они на то додају стотину лажи.

11 : 37

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَهُمۡ أَشَدُّ خَلۡقًا أَم مَّنۡ خَلَقۡنَآۚ إِنَّا خَلَقۡنَٰهُم مِّن طِينٖ لَّازِبِۭ

Веровесниче, упитај оне који поричу оживљење је ли њих било теже створити или друга створења, као нпр. небеса, Земљу, анђеле! А они су створени од крхке и лепљиве иловаче, па су и по природи слабашни. Како они поричу проживљење, а створени су лако, од иловаче лепљиве?

12 : 37

بَلۡ عَجِبۡتَ وَيَسۡخَرُونَ

Ти се, Посланиче милости, чудиш Божјој моћи и управљању створеним, и томе што они поричу оживљење! Мекански незнанобошци толико поричу оживљење да ти се ругају кад нешто у вези с оживљењем говориш.

13 : 37

وَإِذَا ذُكِّرُواْ لَا يَذۡكُرُونَ

Немарни су и окрећу се од истине, не извлаче корист из објаве кад им се казује и не размишљају о њеним порукама. Њихова су срца окрутна.

14 : 37

وَإِذَا رَأَوۡاْ ءَايَةٗ يَسۡتَسۡخِرُونَ

Кад год незнабошци виде јасан доказ који указује да је Веровесниково, нека је мир над њим и милост Божја, посланство истина, и кад год виде наднаравно дело, исмејавају оно што су видели.

15 : 37

وَقَالُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٌ

Притом говоре: “О Мухаммеде, сваком је јасно да је очита чаролија ово што си нам донео!”

16 : 37

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَبۡعُوثُونَ

Они питају: “Зар ћемо, Мухаммеде, кад се наша тела и кости распадну у земљи, и кад прашина постанемо, зар ћемо заиста бити враћени у живот? Хоћемо ли збиља бити оживљени из гробова? То је немогуће!”

17 : 37

أَوَءَابَآؤُنَا ٱلۡأَوَّلُونَ

И додају: “Зар ће бити оживљени чак и наши преци који су давно живели?”

18 : 37

قُلۡ نَعَمۡ وَأَنتُمۡ دَٰخِرُونَ

Божји Посланиче, реци безбожницима: “Да, оживеће вас Бог, Који вас је створио први пут, а бићете понижени и нећете имати никакву вредност на Дан коначног полагања рачуна! Бог ће оживети вас и претке ваше, и то након што ваше кости буду потпуно труле.”

19 : 37

فَإِنَّمَا هِيَ زَجۡرَةٞ وَٰحِدَةٞ فَإِذَا هُمۡ يَنظُرُونَ

Људи ће бити оживљени услед само једног страшног гласа и сви ће одједном изаћи из својих гробова и наћи ће се у страхотама Судњег дана и чекаће шта ће их од Бога снаћи.

20 : 37

وَقَالُواْ يَٰوَيۡلَنَا هَٰذَا يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Они који нису веровали рећи ће: “О, велике ли пропасти за нас и тешко нама! Ово је Дан коначног полагања рачуна, у којем ће Бог сваком дати према оном што је радио на пролазном свету.”

21 : 37

هَٰذَا يَوۡمُ ٱلۡفَصۡلِ ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تُكَذِّبُونَ

Биће им речено: “Ово је Дан коначног суда, у којем ће Бог пресудити међу људима, Суд који сте на пролазном свету порицали.”

22 : 37

۞ ٱحۡشُرُواْ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ وَأَزۡوَٰجَهُمۡ وَمَا كَانُواْ يَعۡبُدُونَ

Тог дана ће бити речено анђелима: “Сакупите незнанобошце, који су себи неправду нанели верујући у лажна божанства, и њима сличне другове у незнанобоштву и негирању истине, и сакупите сва лажна божанства која су обожавали.”

23 : 37

مِن دُونِ ٱللَّهِ فَٱهۡدُوهُمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡجَحِيمِ

А нису обожавали Свевишњег Бога, и потерајте их ка Паклу. А ватра је боравиште њихово.”

24 : 37

وَقِفُوهُمۡۖ إِنَّهُم مَّسۡـُٔولُونَ

О анђели, зауставите невернике и њихова божанства, пре него ли уђу у Пакао, па ће их Свезнајући Бог упитати:

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• تزيين السماء الدنيا بالكواكب لمنافع؛ منها: تحصيل الزينة، والحفظ من الشيطان المارد.

Бог је земаљско небо украсио звездама због вишеструке користи. Неке од тих користи јесу: украс и лепота небеског свода, путоказ људима, и чување небеса од ђавола пркосних.

• إثبات الصراط؛ وهو جسر ممدود على متن جهنم يعبره أهل الجنة، وتزل به أقدام أهل النار.

Доказ постојања Сират-ћуприје, својеврсног моста који се налази изнад Пакла а пре уласка у Рај. Верници ће преко овог моста прећи и ући у Рај, а неверници и грешници посрнути и упасти у ватру.

25 : 37

مَا لَكُمۡ لَا تَنَاصَرُونَ

Биће им речено: “А зашто не помогнете једни другима у овом тешком Дану, као што сте се на Земљи међусобно помагали и тврдили да вам божанства ваша могу помоћи?”

26 : 37

بَلۡ هُمُ ٱلۡيَوۡمَ مُسۡتَسۡلِمُونَ

Међутим, неверници ће на Судњем дану бити сасвим препуштени Божјој вољи и Његовом суду. Беспомоћни, неће једни другима моћи помоћи.

27 : 37

وَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

На Судњем дану неверници ће се међусобно свађати, једни ће другима пребацивати и једни ће друге корити, онда кад то неће нимало користити.

28 : 37

قَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ كُنتُمۡ تَأۡتُونَنَا عَنِ ٱلۡيَمِينِ

Поданици ће се обратити својим главешинама: “Ви сте нам се приказивали, кад је реч о слеђењу истине и чињењу добрих дела, као добронамерни; одвраћали сте нас од Ислама, а навраћали на слеђење странпутице, неверство и веровање у незнанобоштво.”

29 : 37

قَالُواْ بَل لَّمۡ تَكُونُواْ مُؤۡمِنِينَ

Али, главешине ће одговорити потлаченима: “Ви не говорите истину! Својевољно сте изабрали заблуду, па сте порекли Узвишеног Бога. И нисте хтели да будете верници.”

30 : 37

وَمَا كَانَ لَنَا عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنِۭۖ بَلۡ كُنتُمۡ قَوۡمٗا طَٰغِينَ

“Ми, заиста, нисмо имали над вама власт, нити смо располагали икаквим доказима да вас одвратимо од веровања и слеђења Правог пута”, казаће прваци. “Ви сте прелазили границе у злу и чинили сте себи неправду отуђујући се од веровања.”

31 : 37

فَحَقَّ عَلَيۡنَا قَوۡلُ رَبِّنَآۖ إِنَّا لَذَآئِقُونَ

И додаће: “Због тога нас је Божја казна стигла, која је споменута претњом коју је Бог изрекао Сотони: ‘...сигурно ћу свима, тобом и онима који се буду повели за тобом, Пакао напунити!’ (Сад, 85). Сви заједно неизоставно ћемо бити у патњи којом нам је Господар наш претио.”

32 : 37

فَأَغۡوَيۡنَٰكُمۡ إِنَّا كُنَّا غَٰوِينَ

На крају, главешине ће закључити: “Ми заиста јесмо били узрок да ви будете неверници, да скренете с Правог пута, јер смо и сами, пре вас, застранили.”

33 : 37

فَإِنَّهُمۡ يَوۡمَئِذٖ فِي ٱلۡعَذَابِ مُشۡتَرِكُونَ

Као што су на пролазном свету суделовали у неверству и заблуди, тако ће поданици и главешине на Будућем свету суделовати у патњи у Паклу.

34 : 37

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَفۡعَلُ بِٱلۡمُجۡرِمِينَ

Као што ћемо ове злочинитеље казни да изложимо, исто тако, казнићемо и друге злочинитеље.

35 : 37

إِنَّهُمۡ كَانُوٓاْ إِذَا قِيلَ لَهُمۡ لَآ إِلَٰهَ إِلَّا ٱللَّهُ يَسۡتَكۡبِرُونَ

Кад се неверницима говорило: “Посведочите да нема истинског божанства осим Аллаха Узвишеног, и поступајте у складу с тим”, они су се отуђивали, инатили и одбијали су истину.

36 : 37

وَيَقُولُونَ أَئِنَّا لَتَارِكُوٓاْ ءَالِهَتِنَا لِشَاعِرٖ مَّجۡنُونِۭ

Доказивајући ваљаност свог неверства, незнанобошци су говорили: “Зар ћемо напустити обожавање својих кипова и идола због тога што нам то говори један луди песник?” Мислећи на Божјег Посланика, нека је мир над њим и милост Божја.

37 : 37

بَلۡ جَآءَ بِٱلۡحَقِّ وَصَدَّقَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Говорећи то, велику су лаж изнели! Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, није песник, нити је луд, него је донео Књигу која потиче на веровање у једног Бога и слеђење Посланика Ислама, и на веровање у све посланике, који су позивали у веровање у Божју једноћу и веровање у Судњи дан. Посланик се у погледу тога нимало не разликује од претходних посланика.

38 : 37

إِنَّكُمۡ لَذَآئِقُواْ ٱلۡعَذَابِ ٱلۡأَلِيمِ

О неверници, ви ћете, јер поричете Бога и Његове посланике, сигурно искусити страшну, болну патњу у ватри Пакла.

39 : 37

وَمَا تُجۡزَوۡنَ إِلَّا مَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

О незнанобошци, казну ћете заслужити само због неверства и греха које сте чинили на пролазном свету!

40 : 37

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али ће верници који су искрено Бога обожавали бити поштеђени казне.

41 : 37

أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ رِزۡقٞ مَّعۡلُومٞ

Њих ће Племенити Бог почастити у рајским баштама посебном опскрбом која никад неће нестати.

42 : 37

فَوَٰكِهُ وَهُم مُّكۡرَمُونَ

Та посебна опскрба састоји се од разноврсног воћа; и становници Раја ће у њему бити сигурни, почашћени и надасве весели. Изнад свега тога, биће почашћени и гледањем у Божје лице.

43 : 37

فِي جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

Богобојазни, искрени верници боравиће у рајским баштама, у њима ће вечно остати.

44 : 37

عَلَىٰ سُرُرٖ مُّتَقَٰبِلِينَ

седеће на диванима, једни према другима лицем окренути.

45 : 37

يُطَافُ عَلَيۡهِم بِكَأۡسٖ مِّن مَّعِينِۭ

И док тако буду седили, једни према другима окренути, а сасвим задовољни, биће служени чашама у којима ће бити пријатно рајско вино које је чисто попут бистре текуће воде.

46 : 37

بَيۡضَآءَ لَذَّةٖ لِّلشَّٰرِبِينَ

Међутим, ово вино којим ће бити служени није слично овосветском вину; биће бело и укусно.

47 : 37

لَا فِيهَا غَوۡلٞ وَلَا هُمۡ عَنۡهَا يُنزَفُونَ

Нити ће се због рајског вина, за разлику од овоземаљског, памет губити, нити ће због њега човек осетити било какве телесне тегобе, главобољу и слабост.

48 : 37

وَعِندَهُمۡ قَٰصِرَٰتُ ٱلطَّرۡفِ عِينٞ

Богобојазни, искрени верници, о којима је овде реч, имаће у рајским баштама прелепе, чедне жене, које ће имати велике, красне очи, а гледаће само своје мужеве.

49 : 37

كَأَنَّهُنَّ بَيۡضٞ مَّكۡنُونٞ

Као да су хурије, рајске лепотице, чувана јаја птице која руке нису дотакле нити су чије очи гледале.

50 : 37

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَسَآءَلُونَ

Верници ће у Рају разговарати једни с другима о минулим данима на пролазном свету.

51 : 37

قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ إِنِّي كَانَ لِي قَرِينٞ

Један од тих честитих верника у Рају рећи ће: “Имао сам нераздвојног друга у животу на Земљи који је проживљење порицао.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• سبب عذاب الكافرين: العمل المنكر؛ وهو الشرك والمعاصي.

Неверници ће бити кажњени због злодела која чине на овом свету, а то је незнанобоштво и други велики греси.

• من نعيم أهل الجنة أنهم نعموا باجتماع بعضهم مع بعض، ومقابلة بعضهم مع بعض، وهذا من كمال السرور.

Становници Раја уживаће и у томе што ће боравити заједно и сусретати једни друге. У томе ће бити потпуност њихове радости.

52 : 37

يَقُولُ أَءِنَّكَ لَمِنَ ٱلۡمُصَدِّقِينَ

“А тај мој друг”, рећи ће становник Раја, “порицао је оживљење и Дан страшног полагања рачуна. Негирајући истину, говорио је: ‘Зар и ти верујеш у оно што се говори?’”

53 : 37

أَءِذَا مِتۡنَا وَكُنَّا تُرَابٗا وَعِظَٰمًا أَءِنَّا لَمَدِينُونَ

“‘Зар збиља верујеш да ћемо бити оживљени после смрти, онда кад се сасвим распаднемо и прах постанемо, и да ћемо бити позвани на одговорност за своја дела?’ Ето тако ми је говорио.”, казаће становник Раја.

54 : 37

قَالَ هَلۡ أَنتُم مُّطَّلِعُونَ

Затим ће се верник обратити својим пријатељима, становницима Раја: “Желите ли да погледате како је скончао тај мој нераздвојни друг?”

55 : 37

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ

И становник Раја ће да погледа па ће свог друга неверника да угледа како гори усред ватре Пакла.

56 : 37

قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ

И рећи ће становник Раја свом другу незнанобошцу: “Бога ми, замало ме ниси одвео у заблуду, па бих ушао с тобом у ватру, јер си ме позивао у неверовање и порицање оживљења!”

57 : 37

وَلَوۡلَا نِعۡمَةُ رَبِّي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُحۡضَرِينَ

И додаће: “Да ми Бог Узвишени, из Своје доброте и милости, није указао на Прави пут и да није дао да будем муслиман, био бих заиста један од оних којима је Узвишени Бог дао да кушају казну.”

58 : 37

أَفَمَا نَحۡنُ بِمَيِّتِينَ

И казаће становник Раја: “А хоћемо ли, заиста, у рајским баштама уживања заувек да боравимо? И никад да умремо?”

59 : 37

إِلَّا مَوۡتَتَنَا ٱلۡأُولَىٰ وَمَا نَحۡنُ بِمُعَذَّبِينَ

“Ми више никад нећемо умрети, него ћемо у Рају вечно бити. Ми нећемо бити изложени казни којој су изложени они који нису веровали”, казаће.

60 : 37

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡعَظِيمُ

“Уживање које нам је дато, вечност у Рају и спасење од Ватре збиља је успех највећи и срећа непрекидна”, закључиће.

61 : 37

لِمِثۡلِ هَٰذَا فَلۡيَعۡمَلِ ٱلۡعَٰمِلُونَ

За овај, велики успех и вечно уживање у Божјој близини нека се труде вредни верници на овом свету! То је прави успех.

62 : 37

أَذَٰلِكَ خَيۡرٞ نُّزُلًا أَمۡ شَجَرَةُ ٱلزَّقُّومِ

Па, је ли боље ући у Рај и уживати у благодатима које је Господар припремио Својим послушним верницима или ући у Пакао и јести одвратне плодове ружног дрвета Зеккум, којима ће се хранити неверници у Ватри, а које не може глад утолити?

63 : 37

إِنَّا جَعَلۡنَٰهَا فِتۡنَةٗ لِّلظَّٰلِمِينَ

Свевишњи Бог учинио је да дрво Зеккум буде искушење онима који су себи насиље учинили не верујући и грешећи; онима који су рекли да у ватри не може постојати стабло јер ватра сагорева дрво.

64 : 37

إِنَّهَا شَجَرَةٞ تَخۡرُجُ فِيٓ أَصۡلِ ٱلۡجَحِيمِ

Зеккум је дрво одвратних плодова које расте на дну Пакла.

65 : 37

طَلۡعُهَا كَأَنَّهُۥ رُءُوسُ ٱلشَّيَٰطِينِ

Плод Пакленог дрвета Зеккум неописиво ружно изгледа, сличан је ђавољим главама, па је његов укус изузетно непријатан.

66 : 37

فَإِنَّهُمۡ لَأٓكِلُونَ مِنۡهَا فَمَالِـُٔونَ مِنۡهَا ٱلۡبُطُونَ

Неверници ће се у Паклу хранити плодом уклетог дрвета Зеккум и њиме ће пунити своје празне стомаке.

67 : 37

ثُمَّ إِنَّ لَهُمۡ عَلَيۡهَا لَشَوۡبٗا مِّنۡ حَمِيمٖ

Након тога ће они који нису веровали бити појени одвратном, врелом текућином.

68 : 37

ثُمَّ إِنَّ مَرۡجِعَهُمۡ لَإِلَى ٱلۡجَحِيمِ

Будући да ће они који нису веровали бити излагани разним врстама патњи, биће после тога враћени у огањ.

69 : 37

إِنَّهُمۡ أَلۡفَوۡاْ ءَابَآءَهُمۡ ضَآلِّينَ

Они који нису веровали у Божју Објаву и одбијали да следе Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, и да верују у све посланике, затекли су своје претке на странпутици, у заблуди и незнанобоштву, па су их у томе слепо следили.

70 : 37

فَهُمۡ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ يُهۡرَعُونَ

Дакле, своје су претке у заблуди доследно следили.

71 : 37

وَلَقَدۡ ضَلَّ قَبۡلَهُمۡ أَكۡثَرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

Посланиче, народи који су живели пре неверника из племена Курејш већином су били у заблуди, нису спознали Праву стазу. Твоји сународници нису први народ који је с Правог пута скренуо.

72 : 37

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا فِيهِم مُّنذِرِينَ

Тако је било, премда им је Свезнајући Аллах слао веровеснике да их опомињу на казну у Ватри и застрашују Божјом срџбом. Они су и даље били неверници.

73 : 37

فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُنذَرِينَ

Посланиче, зато размисли о томе како су скончали невернички народи, које су посланици упозоравали, али их они нису следили! Скончали су у ватри, у којој ће вечно остати, јер су били неверници и јер су посланике у лаж угонили.

74 : 37

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

А искреним верницима, који су само Бога обожавали и само Њему били послушни, Бог Узвишени, указао је Своју доброту и милост. Њих је Бог спасио судбине која чека невернике порицатеље.

75 : 37

وَلَقَدۡ نَادَىٰنَا نُوحٞ فَلَنِعۡمَ ٱلۡمُجِيبُونَ

Посланик Ноје, мир над њим, обратио се Свемогућем Богу молбом у тешкој невољи која га је задесила, да му помогне против његових сународника, неверника – Бог му се убрзо одазвао.

76 : 37

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥ مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

Узвишени Бог је спасио Ноја, мир над њим, и вернике из његове породице од узнемиравања оних који нису веровали и од очите пропасти, тј. од великог потопа који их је задесио.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• الظفر بنعيم الجنان هو الفوز الأعظم، ولمثل هذا العطاء والفضل ينبغي أن يعمل العاملون.

Улазак у Рај, то је највећи успех, и управо то је благодат зарад које се трудбеници требају трудити.

• إن طعام أهل النار هو الزقّوم ذو الثمر المرّ الكريه الطعم والرائحة، العسير البلع، المؤلم الأكل.

Храна становника Ватре биће плодови дрвета Зеккум, који имају веома ружан укус и неподношљив смрад; тешко ће се гутати, њихово ће гутање бол изазивати.

• أجاب الله تعالى دعاء نوح عليه السلام بإهلاك قومه، والله نعم المقصود المجيب.

Бог је услишао молбу посланика Ноја, који је затражио да Он уништи његове сународнике. Бог је диван Господар, Који се одазива и услишава молбе.

77 : 37

وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ

Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.

78 : 37

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.

79 : 37

سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ

И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.

80 : 37

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.

81 : 37

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.

82 : 37

ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.

83 : 37

۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ

Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.

84 : 37

إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ

Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.

85 : 37

إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ

Кад је осудио свог оца и своје сународнике незнанобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”

86 : 37

أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ

“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир над њим.

87 : 37

فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”

88 : 37

فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ

И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.

89 : 37

فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ

Аврам, мир над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.

90 : 37

فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ

Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.

91 : 37

فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

А чим су незнанобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали незнанобошци?”

92 : 37

مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ

“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”

93 : 37

فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ

И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.

94 : 37

فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ

Аврамови, мир над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.

95 : 37

قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ

Храбар и постојан, Аврам, мир над њим, упитао је незнанобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”

96 : 37

وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ

“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."

97 : 37

قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, победио незнанобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”

98 : 37

فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ

незнанобошци су хтели да напакосте Авраму, мир над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.

99 : 37

وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ

Аврам, мир над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”

100 : 37

رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.

101 : 37

فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ

Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир над њим, на молбу: даровао му је сина Јишмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.

102 : 37

فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ

Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• من مظاهر الإنعام على نوح: نجاة نوح ومن آمن معه، وجعل ذريته أصول البشر والأعراق والأجناس، وإبقاء الذكر الجميل والثناء الحسن.

У Божје благодати спрам Ноја убраја се, између осталог, и ово: Бог је спасио њега и вернике са њим, учинио је да се од његовог потомства продужи људска врста, народи и племена, и дао је да се Ноје до Судњег дана по лепом спомиње.

• أفعال الإنسان يخلقها الله ويفعلها العبد باختياره.

Бог ствара људска дела, а они иста та дела чине уз учешће своје воље и властитог избора.

• الذبيح بحسب دلالة هذه الآيات وترتيبها هو إسماعيل عليه السلام؛ لأنه هو المُبَشَّر به أولًا، وأما إسحاق عليه السلام فبُشِّر به بعد إسماعيل عليه السلام.

Према контексту наведених одломака, Јишмаил је тај кога је Аврам требао да закоље, тим пре јер је он први његов син. А кад је реч о Исаку, њега је Аврам после тога добио.

• قول إسماعيل: ﴿سَتَجِدُنِي إِن شَآءَ اْللهُ مِنَ اْلصَّابِرِينَ﴾ سبب لتوفيق الله له بالصبر؛ لأنه جعل الأمر لله.

Јишмаилове речи: “Видећеш, ако Бог да, да ћу све издржати” имале су за последицу да га Свевишњи Бог подстакне на стрпљивост, тим више јер је свој случај Богу препустио.

103 : 37

فَلَمَّآ أَسۡلَمَا وَتَلَّهُۥ لِلۡجَبِينِ

И њих двојица, Јишмаил и Аврам, повиноваше се Божјој наредби. Аврам је положио на тло сина Јишмаила како би га заклао.

104 : 37

وَنَٰدَيۡنَٰهُ أَن يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Тад, у том тешком тренутку, Свезнајући Бог зовну Аврама.

105 : 37

قَدۡ صَدَّقۡتَ ٱلرُّءۡيَآۚ إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Зовнуо га је: “Авраме, извршио си оно што се од тебе тражило у сну! Као што је тебе, Авраме, Племенити Бог наградио због чврстог веровања и извршења Божје заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Зналцу свих тајни и сачуваће их од пропасти.”

106 : 37

إِنَّ هَٰذَا لَهُوَ ٱلۡبَلَٰٓؤُاْ ٱلۡمُبِينُ

Заповест да Аврам, мир над њим, закоље сина Јишмаила био је заиста огромни испит, који је Аврам положио.

107 : 37

وَفَدَيۡنَٰهُ بِذِبۡحٍ عَظِيمٖ

Бог Узвишени, искупио је Јишмаила великим овном којег је заклао Аврам уместо свог сина.

108 : 37

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Осим тога, Свевишњи Бог сачувао је леп спомен на посланика Аврама, мир над њим, у каснијим нараштајима: сви га спомињу по добру.

109 : 37

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Нека је мир Авраму од Бога, и сигурност од сваког страха и сваке непријатности!

110 : 37

كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Аврама Узвишени Бог наградио због извршења заповести, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу, Зналцу свих тајни, и сачуваће од страдања.

111 : 37

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланик Аврам, мир над њим, био је један од Богу оданих и искрених слуга.

112 : 37

وَبَشَّرۡنَٰهُ بِإِسۡحَٰقَ نَبِيّٗا مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

Свевишњи Бог обрадовао је посланика Аврама другим сином Исаком, кога је такође учинио веровесником и оданим верником – као награда Авраму за послушност Богу и намеру да закоље сина јединца Јишмаила.

113 : 37

وَبَٰرَكۡنَا عَلَيۡهِ وَعَلَىٰٓ إِسۡحَٰقَۚ وَمِن ذُرِّيَّتِهِمَا مُحۡسِنٞ وَظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ مُبِينٞ

Узвишени Бог дао је да Аврам и Исак буду благословљени, обасуо их је бројним благодатима, у шта спада и то да су имали много потомака. И учинио је да међу њиховим потомцима има добрих људи и богобојазних верника, али и оних који сами себи наносе јасно неправду верујући у политеизам и чинећи грехе.

114 : 37

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Племенити Бог указао је Своју милост и доброту Мојсију и Арону давши им посланство.

115 : 37

وَنَجَّيۡنَٰهُمَا وَقَوۡمَهُمَا مِنَ ٱلۡكَرۡبِ ٱلۡعَظِيمِ

Бог је спасио од дављења Мојсија, Арона и синове Јишмаилове који су у њих поверовали, а пре тога – од свеопштег поробљавања које им је претило од фараона.

116 : 37

وَنَصَرۡنَٰهُمۡ فَكَانُواْ هُمُ ٱلۡغَٰلِبِينَ

Господар им је помогао да победе фараона и да њихова реч буде изнад речи непријатеља.

117 : 37

وَءَاتَيۡنَٰهُمَا ٱلۡكِتَٰبَ ٱلۡمُسۡتَبِينَ

Бог је Мојсију и Арону дао Тору, јасну књигу у којој нема никаквих нејасноћа.

118 : 37

وَهَدَيۡنَٰهُمَا ٱلصِّرَٰطَ ٱلۡمُسۡتَقِيمَ

И њима двојици Узвишени Бог је указао на Прави пут, у којем нема девијације. То је Ислам, пут који води ка Божјем задовољству.

119 : 37

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِمَا فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Осим тога, Племенити Бог сачувао је леп спомен на посланике Мојсија и Арона у каснијим нараштајима.

120 : 37

سَلَٰمٌ عَلَىٰ مُوسَىٰ وَهَٰرُونَ

Нека је поздрав мира, леп и благословљен, од Бога Мојсију и Арону, сигурност од сваког страха и свих непријатности и нека их прати Његово задовољство!

121 : 37

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Бог Узвишени, наградио огромном наградом Мојсија и Арона због тога што су чинили добра дела, исто тако наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

122 : 37

إِنَّهُمَا مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Посланици Мојсије и Арон били су одане Божје слуге, верници који су следили заповести.

123 : 37

وَإِنَّ إِلۡيَاسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Илјас, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог одабрао и почастио веровесништвом.

124 : 37

إِذۡ قَالَ لِقَوۡمِهِۦٓ أَلَا تَتَّقُونَ

Илјас, мир над њим, обратио се својим сународницима, синовима Израиљевим: “Бојте се Бога тако што ћете извршавати заповести, а сустезати се од забрана; а незнанобоштво је највећа забрана!”

125 : 37

أَتَدۡعُونَ بَعۡلٗا وَتَذَرُونَ أَحۡسَنَ ٱلۡخَٰلِقِينَ

“Зар се клоните обожавања Бога, Узвишеног, најлепшег Створитеља, а обожавате Бала?” Укорио их је.

126 : 37

ٱللَّهَ رَبَّكُمۡ وَرَبَّ ءَابَآئِكُمُ ٱلۡأَوَّلِينَ

“Само је Бог Узвишени, ваш Господар, Он вас је створио, као и претке ваше. Он заслужује да се обожава, а не кипови, који ни зло ни добро не могу донети”, казао је Илјас.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• قوله: ﴿فَلَمَّآ أَسْلَمَا﴾ دليل على أن إبراهيم وإسماعيل عليهما السلام كانا في غاية التسليم لأمر الله تعالى.

Божје речи у вези с Аврамом и Јишмаилом: “И њих двојица послушаше...” садржајан су показатељ тога да су се ова два веровесника у потпуности, без резерве, предали Божјој наредби.

• من مقاصد الشرع تحرير العباد من عبودية البشر.

Исламски верозакон тежи томе да људе ослободи од робовања људима.

• الثناء الحسن والذكر الطيب من النعيم المعجل في الدنيا.

Спомињање по добру и изношење позитивних особина део је благодати коју Бог вернику даје још на овом свету.

127 : 37

فَكَذَّبُوهُ فَإِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Међутим, синови Израиљеви су прогласили лажовом веровесника Илјаса, који им је био послат, и зато ће их Свемогући Бог бацити у ватру.

128 : 37

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

Али оне који су били одани Силном Богу и искрено Га обожавали Бог ће, из Своје превелике доброте и милости, сачувати и спасити.

129 : 37

وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ

Свезнајући Бог сачувао је леп спомен на Илјаса у каснијим нараштајима, па ће и њега спомињати по добру.

130 : 37

سَلَٰمٌ عَلَىٰٓ إِلۡ يَاسِينَ

Нека је Илјасу поздрав мира од Свевишњег Бога и похвала!

131 : 37

إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Као што је Узвишени Бог наградио и почастио Илјаса, наградиће све оне који се одазову Богу и Њему се покоре.

132 : 37

إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Веровесник Илјас био је Богу одана слуга, непоколебљив и сасвим искрен у веровању.

133 : 37

وَإِنَّ لُوطٗا لَّمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Лот, мир над њим, посланик племенити, био је један од оних које је Свезнајући Бог почастио веровесништвом и послао га као оног који радосне вести доноси и упозорава.

134 : 37

إِذۡ نَجَّيۡنَٰهُ وَأَهۡلَهُۥٓ أَجۡمَعِينَ

Сети се да је Силни Бог спасио и поштедео Лотову, мир над њим, породицу од страшне казне која је послата на његов народ.

135 : 37

إِلَّا عَجُوزٗا فِي ٱلۡغَٰبِرِينَ

Али ипак, Господар светова није дозволио да се спаси Лотова, мир над њим, жена јер је била једна од оних што нису веровали у Бога.

136 : 37

ثُمَّ دَمَّرۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ

Затим смо уништили порицатеље, оне који нису поверовали у оно што им је Лот говорио.

137 : 37

وَإِنَّكُمۡ لَتَمُرُّونَ عَلَيۡهِم مُّصۡبِحِينَ

Меканци, ви путујући према Сирији пролазите ујутру поред настамби Лотовог народа.

138 : 37

وَبِٱلَّيۡلِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

А и ноћу такође пролазите поред настамби уништеног народа. Па зашто не размислите о казни која их је стигла зато што су били неверници и зато што су чинили разврат који дотад нико чинио није?

139 : 37

وَإِنَّ يُونُسَ لَمِنَ ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И Јона, мир над њим, био је један од оних које је Свезнајући Бог почастио веровесништвом и одабрао за Свог изасланика да донесе радосне вести и да упозори.

140 : 37

إِذۡ أَبَقَ إِلَى ٱلۡفُلۡكِ ٱلۡمَشۡحُونِ

Јона, мир над њим, напустио је свој народ без Божје дозволе и побегао на лађу која је била крцата људима и теретом.

141 : 37

فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُدۡحَضِينَ

Лађа на коју се укрцао веровесник Јона, мир над њим, почела је помало тонути услед терета, па су њени власници одлучили да се баци коцка како би се неко од путника, ради растерећења лађе, бацио у море. Коцка је, више пута, пала на Јону, мир над њим. И би бачен у море!

142 : 37

فَٱلۡتَقَمَهُ ٱلۡحُوتُ وَهُوَ مُلِيمٞ

И заиста, бачен је у море па га је огромни кит прогута. Напустивши своје сународнике којима је био послат а да му то Свезнајући Бог није био дозволио.

143 : 37

فَلَوۡلَآ أَنَّهُۥ كَانَ مِنَ ٱلۡمُسَبِّحِينَ

И да пре тога није био честити верник који је увек славио и непрестано спомињао Бога, Узвишеног, и да није спомињао Бога у утроби рибе...

144 : 37

لَلَبِثَ فِي بَطۡنِهِۦٓ إِلَىٰ يَوۡمِ يُبۡعَثُونَ

Дакле, да није био један од добрих, остао би мртав у утроби рибе до Судњег дана.

145 : 37

۞ فَنَبَذۡنَٰهُ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ سَقِيمٞ

Међутим, Милостиви Бог извео га је из утробе рибе и избацио на пусто место на којем није било ни растиња ни људи. Јона, мир над њим, био је, уз све то, исцрпљен и болестан због тога што је неко време био у утроби рибе.

146 : 37

وَأَنۢبَتۡنَا عَلَيۡهِ شَجَرَةٗ مِّن يَقۡطِينٖ

Из Своје доброте и милости, Племенити Бог учинио је да изнад Јона, мир над њим, на том пустом месту израсте врежа тикве, да се склони у хлад и једе њене плодове који су уједно били и лек за његову болест.

147 : 37

وَأَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ مِاْئَةِ أَلۡفٍ أَوۡ يَزِيدُونَ

Након што је Бог Узвишени, избавио веровесника Јону, мир над њим, из утробе оне рибе, послао га је својим сународницима којих је било стотину хиљада, па и више.

148 : 37

فَـَٔامَنُواْ فَمَتَّعۡنَٰهُمۡ إِلَىٰ حِينٖ

И они су поверовали у његово посланство и почели су га следити, па им је Бог Узвишени, дао да до смрти уживају у благодатима.

149 : 37

فَٱسۡتَفۡتِهِمۡ أَلِرَبِّكَ ٱلۡبَنَاتُ وَلَهُمُ ٱلۡبَنُونَ

Упитај, Веровесниче, своје сународнике, корећи их: “Како то да кћери, које вама нису драге, приписујете Богу, а синове, које волите, приписујете себи?! Каква је то подела?”

150 : 37

أَمۡ خَلَقۡنَا ٱلۡمَلَٰٓئِكَةَ إِنَٰثٗا وَهُمۡ شَٰهِدُونَ

И додај: “Јесте ли били присутни кад је Свемогући Бог стварао анђеле у женском роду, па ви, ето, говорите оно што сте видели и чему сте лично сведоци?”

151 : 37

أَلَآ إِنَّهُم مِّنۡ إِفۡكِهِمۡ لَيَقُولُونَ

Незнанобошци су ти који лажу на Бога и клевећу Га да би му приписали сина, они су ти који лажу у својој тврдњи.

152 : 37

وَلَدَ ٱللَّهُ وَإِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

Незнанобошци су ти који лажу на Бога и клевећу Га да би му приписали сина, они су ти који лажу у својој тврдњи.

153 : 37

أَصۡطَفَى ٱلۡبَنَاتِ عَلَى ٱلۡبَنِينَ

Због чега би Узвишени Бог кћери синовима претпоставио, па анђеле Својим кћерима учинио – нека је узвишен од тога!

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• سُنَّة الله التي لا تتبدل ولا تتغير: إنجاء المؤمنين وإهلاك الكافرين.

Указивање спаса верницима и уништење незнанобожаца Божји је закон који се никад не мења.

• ضرورة العظة والاعتبار بمصير الذين كذبوا الرسل حتى لا يحل بهم ما حل بغيرهم.

Неопходно је да човек извуче поуку из страдања оних који су посланике у лаж утеривали, и да га не би задесило оно што је исте те порицатеље задесило.

• جواز القُرْعة شرعًا لقوله تعالى: ﴿ فَسَاهَمَ فَكَانَ مِنَ اْلْمُدْحَضِينَ ﴾.

На темељу Божјих речи: “...и баци коцку и коцка на њега паде...”, дозвољено је бацати коцку приликом одлучивања о нечему.

154 : 37

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Незнанобошци, ваше је расуђивање ружно! О како сте неправедни! О како је гнусно да кћери, које њима нису драге, Богу приписују, а синове, које воле, себи приписују!

155 : 37

أَفَلَا تَذَكَّرُونَ

Зар не знате да је немогуће, незамисливо и недопустиво да Узвишени Господар има дете?! Да имате памети, не бисте такво нешто говорили.

156 : 37

أَمۡ لَكُمۡ سُلۡطَٰنٞ مُّبِينٞ

Имате ли очигледан и непобитан доказ из Књиге или речи посланика за своју ништавну тврдњу?

157 : 37

فَأۡتُواْ بِكِتَٰبِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ

Ако ли чак имате очигледан доказ у Књизи, покажите ми га, ако истину говорите!

158 : 37

وَجَعَلُواْ بَيۡنَهُۥ وَبَيۡنَ ٱلۡجِنَّةِ نَسَبٗاۚ وَلَقَدۡ عَلِمَتِ ٱلۡجِنَّةُ إِنَّهُمۡ لَمُحۡضَرُونَ

Незнанобошци између анђела и Бога сродство успостављају, а они знају да ће неверници бити доведени на Судњи дан и да ће бити у ватри Пакла кажњени.

159 : 37

سُبۡحَٰنَ ٱللَّهِ عَمَّا يَصِفُونَ

Нека је Бог узвишен и нека је далеко од оног како о Њему незнанобошци говоре! Они, наиме, говоре неприличне речи, па кажу да Бог има дете, да постоје и друга божанства и тако даље.

160 : 37

إِلَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

А Божји искрени верници не говоре о Господару оно што не приличи, него Му приписују узвишена и савршена својства.

161 : 37

فَإِنَّكُمۡ وَمَا تَعۡبُدُونَ

Ви, о незнанобошци, и они које обожавате, а не Узвишеног Бога, немоћни сте!

162 : 37

مَآ أَنتُمۡ عَلَيۡهِ بِفَٰتِنِينَ

Немоћни сте и не можете никог у заблуду да одведете.

163 : 37

إِلَّا مَنۡ هُوَ صَالِ ٱلۡجَحِيمِ

Можете одвести у заблуду само оног коме је Бог одредио да буде у Ватри, зато што је изабрао пут уаблуде уместо пута истине. А кад је реч о вама и лажним божанствима која обожавате, то није у вашој моћи.

164 : 37

وَمَا مِنَّآ إِلَّا لَهُۥ مَقَامٞ مَّعۡلُومٞ

Говорећи о томе да обожавају и служе једино Богу и да немају ништа с тврдњама незнанобожаца, анђели кажу: “Свако од нас има одређено место и улогу кад се ради о послушности Богу.”

165 : 37

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلصَّآفُّونَ

“Ми смо приликом богослужења у редове поређани и славимо Бога. Њему не приписујемо оно што му не приличи од својства и назива...”, рекли су.

166 : 37

وَإِنَّا لَنَحۡنُ ٱلۡمُسَبِّحُونَ

“Ми смо приликом богослужења у редове поређани и славимо Бога. Њему не приписујемо оно што му не приличи од својства и назива...”, рекли су.

167 : 37

وَإِن كَانُواْ لَيَقُولُونَ

А безбожници су, пре него што је Племенити Бог послао посланика Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Мада они лажу! Напокон дошао им је Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су порекли. Знаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

168 : 37

لَوۡ أَنَّ عِندَنَا ذِكۡرٗا مِّنَ ٱلۡأَوَّلِينَ

А незнанобошци су, пре него што је Племенити Бог послао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Они лажу! Дошао им је, напокон, Посланик Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су их порекли. Сазнаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

169 : 37

لَكُنَّا عِبَادَ ٱللَّهِ ٱلۡمُخۡلَصِينَ

А безбожници су, пре него што је Племенити Бог послао Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, из незнања говорили: - Е да нам је претходна књига као што је нпр. Тора, онда бисмо Бога искрено обожавали. Мада они то лажу!

170 : 37

فَكَفَرُواْ بِهِۦۖ فَسَوۡفَ يَعۡلَمُونَ

Коначно дошао им је Мухаммед, нека је мир над њим и милост Божја, са Кур'аном па су порекли. Знаће они шта их чека од несносне патње на Судњем дану.

171 : 37

وَلَقَدۡ سَبَقَتۡ كَلِمَتُنَا لِعِبَادِنَا ٱلۡمُرۡسَلِينَ

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

172 : 37

إِنَّهُمۡ لَهُمُ ٱلۡمَنصُورُونَ

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

173 : 37

وَإِنَّ جُندَنَا لَهُمُ ٱلۡغَٰلِبُونَ

Реч Божја, која се мора провести и коју нико не може одбити, о Божјим посланицима давно је речена, да ће против непријатеља својих бити помогнути тиме што их је Узвишени даровао снагом и аргументима и да је победа Божјој војсци неминовна, како би Његова реч била горња.

174 : 37

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се, Божји Посланиче, окрени од оних који не верују и одбијају се повиновати Богу, све док не истекне време које им је Свезнајући Бог одредио, тј. док не дође време да буду кажњени!

175 : 37

وَأَبۡصِرۡهُمۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

И посматрај, Веровесниче, помно пратећи на какве ће их муке Свемогући Бог ставити, а и они ће посматрати па ће видети последице својих недела и неверовања, и то онда кад им та спознаја неће бити од користи.

176 : 37

أَفَبِعَذَابِنَا يَسۡتَعۡجِلُونَ

Па зар незнанобошци пожурују да их стигне Божја казна?

177 : 37

فَإِذَا نَزَلَ بِسَاحَتِهِمۡ فَسَآءَ صَبَاحُ ٱلۡمُنذَرِينَ

И освануће засигурно јутро у којем ће их казна стићи, а грозно ће то јутро бити!

178 : 37

وَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ حَتَّىٰ حِينٖ

Зато се, Веровесниче, окрени од незнанобожаца све док не наступи време казне!

179 : 37

وَأَبۡصِرۡ فَسَوۡفَ يُبۡصِرُونَ

И посматрај, Веровесниче, помно пратећи на какве ће их страшне муке Свемогући Бог ставити.

180 : 37

سُبۡحَٰنَ رَبِّكَ رَبِّ ٱلۡعِزَّةِ عَمَّا يَصِفُونَ

Мухаммеде, нека је слављен и величанствен Бог, Господар твој, Господар величине, славе и достојанства, и нека је врло високо изнад свега што о Њему износе непријатељи вере, који Му приписују мањкавости!

181 : 37

وَسَلَٰمٌ عَلَى ٱلۡمُرۡسَلِينَ

И нека су вечни мир, сигурност и благослов Божјим посланицима, одабраним људима.

182 : 37

وَٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ

А захвала припада Узвишеном Богу, Господару светова, само је Он тога достојан. Он је Господар свега што постоји, нема истинског Бога осим Њега.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• سُنَّة الله نصر المرسلين وورثتهم بالحجة والغلبة، وفي الآيات بشارة عظيمة؛ لمن اتصف بأنه من جند الله، أنه غالب منصور.

Божји закон је да посланицима и њиховим следбеницима даје победу у расправама и на бојном пољу. Ови одломци садрже огромну радовест онима који су на Божјој страни – да ће бити потпомогнути и да ће победити.

• في الآيات دليل على بيان عجز المشركين وعجز آلهتهم عن إضلال أحد، وبشارة لعباد الله المخلصين بأن الله بقدرته ينجيهم من إضلال الضالين المضلين.

Наведени одломци доказују да су незнанобошци, као и њихова божанства, немоћни, па не могу никог у заблуду одвести. Они, такође, садрже радосну вест искреним верницима да ће их Господар, Својом моћи, сачувати од тога да их у заблуду одведу они који су залутали.