ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߌߡߎ߬ߙߊ߲߬ ߞߐߙߍ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

71 : 3

يَٰٓأَهۡلَ ٱلۡكِتَٰبِ لِمَ تَلۡبِسُونَ ٱلۡحَقَّ بِٱلۡبَٰطِلِ وَتَكۡتُمُونَ ٱلۡحَقَّ وَأَنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

О ви којима је дата Књига, зашто мешате истину која је објављена у вашим књигама са заблудом коју сами измишљате? Зашто кријете истину и упуту у вашим књигама, у шта спада и указивање на истинитост Мухаммедовог веровесништва, нека је Аллахов мир и благослов над њим, а знате да разликујете истину од неистине и упуту од заблуде?

72 : 3

وَقَالَت طَّآئِفَةٞ مِّنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ ءَامِنُواْ بِٱلَّذِيٓ أُنزِلَ عَلَى ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَجۡهَ ٱلنَّهَارِ وَٱكۡفُرُوٓاْ ءَاخِرَهُۥ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ

Скупина учењака Јевреја рече: "Испољите веровање у Кур'ан који је објављен верницима, почетком дана, а на крају дана обзнаните неверство у њега, како би они посумњали у своју веру због вашег неверства којег сте испољили након што сте испољили веровање, и како би оставили своју веру рекавши: 'Они боље познају Аллахове књиге од нас, и оставили су ову веру.'"

73 : 3

وَلَا تُؤۡمِنُوٓاْ إِلَّا لِمَن تَبِعَ دِينَكُمۡ قُلۡ إِنَّ ٱلۡهُدَىٰ هُدَى ٱللَّهِ أَن يُؤۡتَىٰٓ أَحَدٞ مِّثۡلَ مَآ أُوتِيتُمۡ أَوۡ يُحَآجُّوكُمۡ عِندَ رَبِّكُمۡۗ قُلۡ إِنَّ ٱلۡفَضۡلَ بِيَدِ ٱللَّهِ يُؤۡتِيهِ مَن يَشَآءُۗ وَٱللَّهُ وَٰسِعٌ عَلِيمٞ

Они, такође, говоре: "И немојте веровати осим ономе ко следи вашу веру, и немојте следити осим таквог." Реци, о Посланиче: "Упута ка истини је права Божја упута, а не ваше порицање и пркошење које практикујете јер се бојите да неко добије почаст која је вама била дата, или зато што се бојите да неко има доказ против вас код вашег Господара ако потврдите истинитост онога што је њима објављено. Вредност и почаст су у Божјим рукама, даје их оним људима којима Он хоће, и нису резервисани за један народ. Бог је обилато дарежљив, и зна ко заслужује Његову почаст и Његове благодати."

74 : 3

يَخۡتَصُّ بِرَحۡمَتِهِۦ مَن يَشَآءُۗ وَٱللَّهُ ذُو ٱلۡفَضۡلِ ٱلۡعَظِيمِ

Аллах своју милост дарује коме Он хоће од створења, па неке почасти упутом, веровесништвом и разним другим даровима. Аллах је обилато дарежљив, Његово даривање је величанствено и без граница.

75 : 3

۞ وَمِنۡ أَهۡلِ ٱلۡكِتَٰبِ مَنۡ إِن تَأۡمَنۡهُ بِقِنطَارٖ يُؤَدِّهِۦٓ إِلَيۡكَ وَمِنۡهُم مَّنۡ إِن تَأۡمَنۡهُ بِدِينَارٖ لَّا يُؤَدِّهِۦٓ إِلَيۡكَ إِلَّا مَا دُمۡتَ عَلَيۡهِ قَآئِمٗاۗ ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ قَالُواْ لَيۡسَ عَلَيۡنَا فِي ٱلۡأُمِّيِّـۧنَ سَبِيلٞ وَيَقُولُونَ عَلَى ٱللَّهِ ٱلۡكَذِبَ وَهُمۡ يَعۡلَمُونَ

Међу онима којима је дата Књига има оних којима ако повериш пуно иметка - он ће ти га поштено вратити, а има и оних којима ако повериш мало иметка - неће ти га вратити осим ако будеш упорно тражио и с њим се парничио. То је зато што они сматрају да им је све дозвољено што раде нејеврејима, у шта спада и узимање њиховог иметка, јер сматрају да је Аллах њима то учинио дозвољеним. Говоре такву лаж иако знају да тиме лажу на Аллаха.

76 : 3

بَلَىٰۚ مَنۡ أَوۡفَىٰ بِعَهۡدِهِۦ وَٱتَّقَىٰ فَإِنَّ ٱللَّهَ يُحِبُّ ٱلۡمُتَّقِينَ

Није онако како они мисле, већ имају грех. Ко испуни свој завет дат Аллаху, пре свега веровање у Њега и Његове посланике, и испуни свој завет према људима па чува оно што су му поверили и врати поверено, и боји се Аллаха чинећи оно што му је наређено и клонећи се онога што му је забрањено - Аллах, заиста, воли богобојазне и наградиће их најлепшом наградом за то.

77 : 3

إِنَّ ٱلَّذِينَ يَشۡتَرُونَ بِعَهۡدِ ٱللَّهِ وَأَيۡمَٰنِهِمۡ ثَمَنٗا قَلِيلًا أُوْلَٰٓئِكَ لَا خَلَٰقَ لَهُمۡ فِي ٱلۡأٓخِرَةِ وَلَا يُكَلِّمُهُمُ ٱللَّهُ وَلَا يَنظُرُ إِلَيۡهِمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ وَلَا يُزَكِّيهِمۡ وَلَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Они који Божју опоруку о слеђењу онога што је објављено у Његовој књизи и онога са чим је послао Своје посланике, мењају за пролазни овоземаљски ужитак, и то након што су чврст завет Богу дали да ће је поштовати, неће на Будућем свету наћи никаквог добра; неће од Бога чути нешто што би их обрадовало, нити ће у њих погледати погледом милости на Судњем дану, већ их чека болна патња.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• من علماء أهل الكتاب من يخدع أتباع ملتهم، ولا يبين لهم الحق الذي دلت عليه كتبهم، وجاءت به رسلهم.

Међу учењацима оних којима је дата Књига има људи који варају следбенике своје вере не појашњавајући им истину на коју указују њихове књиге и са којом су дошли њихови посланици.

• من وسائل الكفار الدخول في الدين والتشكيك فيه من الداخل.

Једно од средстава неверника у борби против вере јесте привидно прихватање вере како би је рушили изнутра.

• الله تعالى هو الوهاب المتفضل، يعطي من يشاء بفضله، ويمنع من يشاء بعدله وحكمته، ولا ينال فضله إلا بطاعته.

Узвишени Аллах је дарежљив, даје коме Он хоће из Своје дарежљивости и ускраћује коме Он хоће из Своје праведности и мудрости. Његова почаст се постиже само покорношћу Њему.

• كل عِوَضٍ في الدنيا عن الإيمان بالله والوفاء بعهده - وإن كان عظيمًا - فهو قليل حقير أمام ثواب الآخرة ومنازلها.

Свака овосветска награда за веровање Аллаха и држање завета датог Њему је безвредна, макар по овосветским мерилима била велика, и не представља ништа у односу на будућу награду и оносветске степене.