ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲" ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐߦߌߘߊ ߘߐ߫ ߛߙߌߓߌߊ߲ ߘߐ߫
60
:
25
وَإِذَا قِيلَ لَهُمُ ٱسۡجُدُواْۤ لِلرَّحۡمَٰنِ قَالُواْ وَمَا ٱلرَّحۡمَٰنُ أَنَسۡجُدُ لِمَا تَأۡمُرُنَا وَزَادَهُمۡ نُفُورٗا۩
А када се незнанобошцима каже да падну ничице пред Милостивим Богом, они се праве да не знају ко је Милостиви. Говоре: “Нећемо пасти ничице! А ко је Милостиви? Не знамо ко је то и не признајемо га. Зар да паднемо ничице само због твоје заповести, и то оном кога не познајемо?!” Они се, због одбијања клањања Богу, још више отуђују од истине.
التفاسير:
ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:
• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.
Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.
• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.
Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.
• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.
Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.
• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.
Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.
• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.
Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.
