ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲" ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐߦߌߘߊ ߘߐ߫ ߛߙߌߓߌߊ߲ ߘߐ߫
58
:
25
وَتَوَكَّلۡ عَلَى ٱلۡحَيِّ ٱلَّذِي لَا يَمُوتُ وَسَبِّحۡ بِحَمۡدِهِۦۚ وَكَفَىٰ بِهِۦ بِذُنُوبِ عِبَادِهِۦ خَبِيرًا
У свим својим пословима и стварима ослони се на Бога, Живог и вечног, Који никад неће да умре, и слави Га и величај, јер је савршен и нема недостатака. А доста је то што је Свезнајући Бог обавештен о гресима Својих слугу – ниједна Му тајна није скривена – и Он ће их, нека знају, позвати на одговорност за своја дела.
التفاسير:
ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:
• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.
Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.
• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.
Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.
• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.
Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.
• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.
Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.
• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.
Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.
