ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߟߊ߬ߝߐ߬ߓߊ߮ ߟߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

58 : 21

فَجَعَلَهُمۡ جُذَٰذًا إِلَّا كَبِيرٗا لَّهُمۡ لَعَلَّهُمۡ إِلَيۡهِ يَرۡجِعُونَ

И заиста, Аврам поразбија све кипове у парампарчад, а остави највећег кипа, да би му се многобошци могли обратити.

59 : 21

قَالُواْ مَن فَعَلَ هَٰذَا بِـَٔالِهَتِنَآ إِنَّهُۥ لَمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ

Вративши се, многобошци затекоше кипове поразбијане и једни друге запиташе: “Ко је учинио ово боговима нашим? Онај ко је ово урадио несумњиво је насилник, превршио је сваку границу зла.” Рекли су тако, јер су сматрали да кипови требају да се величају и да не смеју да се скрнаве.

60 : 21

قَالُواْ سَمِعۡنَا فَتٗى يَذۡكُرُهُمۡ يُقَالُ لَهُۥٓ إِبۡرَٰهِيمُ

Неки рекоше: “Чули смо једног момка, Аврам се зове, да вређа и ниподаштава наше богове. Вероватно је он то урадио.”

61 : 21

قَالُواْ فَأۡتُواْ بِهِۦ عَلَىٰٓ أَعۡيُنِ ٱلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَشۡهَدُونَ

Великодостојници међу многобошцима повикаше: “Доведите Аврама пред народ, нека призна своје недело и нека се докаже његова кривица на темељу исказа сведока!”

62 : 21

قَالُوٓاْ ءَأَنتَ فَعَلۡتَ هَٰذَا بِـَٔالِهَتِنَا يَٰٓإِبۡرَٰهِيمُ

Довели су Аврама, мир над њим, и упитали су га, негодујући због његовог понашања: “Јеси ли ти, Авраме, поразбијао наше богове?”

63 : 21

قَالَ بَلۡ فَعَلَهُۥ كَبِيرُهُمۡ هَٰذَا فَسۡـَٔلُوهُمۡ إِن كَانُواْ يَنطِقُونَ

Међутим, Аврам, мир над њим, их је све осрамотио, доказавши им да су њихова божанства беспомоћна. Рекао им је: “Нисам ја поразбијао ваше богове, то је учинио највећи кип међу њима. Упитајте њих, своје идоле, ако знају да говоре!”

64 : 21

فَرَجَعُوٓاْ إِلَىٰٓ أَنفُسِهِمۡ فَقَالُوٓاْ إِنَّكُمۡ أَنتُمُ ٱلظَّٰلِمُونَ

И они се замислише и схватише да су неправедни и далеко залутали у многобоштву јер су обожавали кипове који не могу себи а ни другоме да помогну нити штету да учине.

65 : 21

ثُمَّ نُكِسُواْ عَلَىٰ رُءُوسِهِمۡ لَقَدۡ عَلِمۡتَ مَا هَٰٓؤُلَآءِ يَنطِقُونَ

Али, у њима се пробудила охолост, и нису хтели да се одрекну многобоштва него су целу ствар изокренули па су против посланика Аврама, мир над њим, употребили доказ који, заправо, побија њихово убеђење. Рекоше: “Зар је могуће да упитамо кипове, а они не говоре?!”

66 : 21

قَالَ أَفَتَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ مَا لَا يَنفَعُكُمۡ شَيۡـٔٗا وَلَا يَضُرُّكُمۡ

Осуђујући их, Аврам, мир над њим, упита: “Зашто онда, уместо Бога, обожавате кипове који не могу ни себи ни вама никакву корист да донесу, а ни зло да учине?”

67 : 21

أُفّٖ لَّكُمۡ وَلِمَا تَعۡبُدُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ

“Тешко вама! Далеко били ви и ваши кипови које обожавате, а не Узвишеног Бога!”, рече Аврам. “Зар нећете размислити о заблуди у којој се налазите, па да Правим путем кренете?”

68 : 21

قَالُواْ حَرِّقُوهُ وَٱنصُرُوٓاْ ءَالِهَتَكُمۡ إِن كُنتُمۡ فَٰعِلِينَ

Пошто је посланик Аврам, мир над њим, помоћу јасних и непобитних доказа победио невернике у расправи, они су против њега употребили силу и превласт. Повикаше: “Осветите своје богове и нека они победници буду, и спалите Аврама у ватри!”

69 : 21

قُلۡنَا يَٰنَارُ كُونِي بَرۡدٗا وَسَلَٰمًا عَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِيمَ

Међутим, Свемогући Бог спасио је Свог миљеника Аврама од ватре; њој је заповедио да постане хладна и да буде спас Авраму, па му се ништа није догодило.

70 : 21

وَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَخۡسَرِينَ

Неверници су хтели да убију посланика Аврама, мир над њим, али је Узвишени Бог, њих учинио губитницима, уништио је њихову сплетку, победио их је и понизио.

71 : 21

وَنَجَّيۡنَٰهُ وَلُوطًا إِلَى ٱلۡأَرۡضِ ٱلَّتِي بَٰرَكۡنَا فِيهَا لِلۡعَٰلَمِينَ

Бог Узвишен спасио је Аврама и Лота, који је поверовао у Аврамово посланство и следио га, након чега их је из Ирака преместио у Палестину, благословљену земљу с обилним плодовима и бројним добрима, земљу веровесника.

72 : 21

وَوَهَبۡنَا لَهُۥٓ إِسۡحَٰقَ وَيَعۡقُوبَ نَافِلَةٗۖ وَكُلّٗا جَعَلۡنَا صَٰلِحِينَ

Свевишњи Бог поклонио је Авраму сина Исака и унука Јакова; сва тројица су били Богу послушни, честити и добри.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• جواز استخدام الحيلة لإظهار الحق وإبطال الباطل.

Дозвољено је користити тактику у циљу доказивања истине, а побијања неистине.

• تعلّق أهل الباطل بحجج يحسبونها لهم، وهي عليهم.

Они који се боре за неистину позивају се на доказе за које мисле да иду у прилог њиховој тврдњи, а они заправо побијају своју тврдњу.

• التعنيف في القول وسيلة من وسائل التغيير للمنكر إن لم يترتّب عليه ضرر أكبر.

Потребно је вербално осудити зло и променити га онда када иста та осуда неће за последицу произвести веће зло од постојећег.

• اللجوء لاستخدام القوة برهان على العجز عن المواجهة بالحجة.

Онај ко посегне за силом показује да је немоћан кад се ради о доказивању свог мишљења аргументима.

• نَصْر الله لعباده المؤمنين، وإنقاذه لهم من المحن من حيث لا يحتسبون.

Аллах пружа помоћ верницима и спашава их од несреће, а да они тога нису ни свесни.