ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߟߝߊߙߌ ߘߏ߫ 49 ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߝߊߟߊ߲ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

49 : 18

وَوُضِعَ ٱلۡكِتَٰبُ فَتَرَى ٱلۡمُجۡرِمِينَ مُشۡفِقِينَ مِمَّا فِيهِ وَيَقُولُونَ يَٰوَيۡلَتَنَا مَالِ هَٰذَا ٱلۡكِتَٰبِ لَا يُغَادِرُ صَغِيرَةٗ وَلَا كَبِيرَةً إِلَّآ أَحۡصَىٰهَاۚ وَوَجَدُواْ مَا عَمِلُواْ حَاضِرٗاۗ وَلَا يَظۡلِمُ رَبُّكَ أَحَدٗا

Поставиће се Књига у којој су записана дела сваког човека, добра и лоша, па ће је узети у десну или у леву руку. Видећеш развратнике грешнике престрављене и уплашене због лоших дела која су чинили, па ће, угледавши Књигу, узвикнути: “Тешко нама! Шта је с овом Књигом! Ниједно дело, ни мало ни велико, она није пропустила, све је забележила!” Твој Господар неће учинити ни трун неправде било којем створењу; доброчинитељу неће одузети нити једно добро, а грешнику неће додати ни један грех.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• على العبد الإكثار من الباقيات الصالحات، وهي كل عمل صالح من قول أو فعل يبقى للآخرة.

Препоручено је да човек чини што више добрих дела која ће наћи на Будућем свету. У то спадају сва добра дела и речи које Бог воли.

• على العبد تذكر أهوال القيامة، والعمل لهذا اليوم حتى ينجو من أهواله، وينعم بجنة الله ورضوانه.

Нека човек размишља о страхотама Дана судњег, и нека се чинећи добра дела за тај Дан припрема, да би се спасио његових страхота и да би заслужио Божју наклоност, опрост и Рај.

• كَرَّم الله تعالى أبانا آدم عليه السلام والجنس البشري بأجمعه بأمره الملائكة أن تسجد له في بدء الخليقة سجود تحية وتكريم.

Свевишњи Бог почастио је Адама, мир над њим, и цели људски род тако што је заповедио анђелима и свима присутнима да се поклоне Адаму тј. да га на тај начин поздраве и укажу му почаст.

• في الآيات الحث على اتخاذ الشيطان عدوًّا.

Ови одломци указују да се ђаво мора сматрати највећим непријатељем.