ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲" ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐߦߌߘߊ ߘߐ߫ ߛߙߌߓߌߊ߲ ߘߐ߫
11
:
17
وَيَدۡعُ ٱلۡإِنسَٰنُ بِٱلشَّرِّ دُعَآءَهُۥ بِٱلۡخَيۡرِۖ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ عَجُولٗا
Човек некад, у љутњи или срџби, куне себе, своју децу или иметак, па Бог, из Своје милости, не пожури да му се одазове на ту његову клетву. А Бог се одазива човеку који Га моли за оно што је добро, а све то из Своје доброте и милости. Човек је по природи склон журби и брзим одлукама, а ретко размишља о последицама својих дела.
التفاسير:
ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:
• من اهتدى بهدي القرآن كان أكمل الناس وأقومهم وأهداهم في جميع أموره.
Онај ко следи упуту часног Кур’ана најисправније поступа у свим својим пословима и најупућенији је.
• التحذير من الدعوة على النفس والأولاد بالشر.
Човек не сме проклињати себе нити своју чељад.
• اختلاف الليل والنهار بالزيادة والنقص وتعاقبهما، وضوء النهار وظلمة الليل، كل ذلك دليل على وحدانية الله ووجوده وكمال علمه وقدرته.
Смењивање дана и ноћи, чија је дужина променљива, светло дана и тама ноћи показатељ су тога да Бог постоји, да све савршено зна и да све може да учини.
• تقرر الآيات مبدأ المسؤولية الشخصية، عدلًا من الله ورحمة بعباده.
Ове речи констатују и потврђују правило о личној одговорности. То је тако, јер је Бог праведан и самилостан према створењима.
