ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌߘߊ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲" ߞߎ߬ߙߣߊ߬ ߞߟߊߒߞߋ ߞߘߐߦߌߘߊ ߘߐ߫ ߛߙߌߓߌߊ߲ ߘߐ߫
53
:
12
۞ وَمَآ أُبَرِّئُ نَفۡسِيٓۚ إِنَّ ٱلنَّفۡسَ لَأَمَّارَةُۢ بِٱلسُّوٓءِ إِلَّا مَا رَحِمَ رَبِّيٓۚ إِنَّ رَبِّي غَفُورٞ رَّحِيمٞ
Великашева супруга је наставила да говори: "Ја не правдам себе, не тврдим да нисам хтела зло, не желим овим говором да похвалим себе, људска душа је веома склона злу, јер је склона прохтевима и јер је тешко зауставити је у томе, осим коме се Бог смилује па га сачува од склоности злу. Заиста мој Господар пуно прашта покајницима и милостив је према њима."
التفاسير:
ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:
• من أعداء المؤمن: نفسه التي بين جنبيه؛ لذا وجب عليه مراقبتها وتقويم اعوجاجها.
Један од непријатеља верника је његова душа која је у њему самом, и зато је обавезно стално је надзирати и исправљати њена скретања.
• اشتراط العلم والأمانة فيمن يتولى منصبًا يصلح به أمر العامة.
Указивање да су знање и поузданост нужни за онога ко обнаша неку функцију преко које поправља опште стање друштва.
• بيان أن ما في الآخرة من فضل الله، إنما هو خير وأبقى وأفضل لأهل الإيمان.
Божја благодат на Будућем свету је вреднија и трајнија за вернике од овосветских благодати.
• جواز طلب الرجل المنصب ومدحه لنفسه إن دعت الحاجة، وكان مريدًا للخير والصلاح.
Указивање на дозвољеност тражења позиције у власти и самохвале уколико за тим постоји потреба и уколико човек жели тиме да постигне опште добро и поправи стање.
