ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߤߎ߯ߘߎ߫ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

6 : 11

۞ وَمَا مِن دَآبَّةٖ فِي ٱلۡأَرۡضِ إِلَّا عَلَى ٱللَّهِ رِزۡقُهَا وَيَعۡلَمُ مُسۡتَقَرَّهَا وَمُسۡتَوۡدَعَهَاۚ كُلّٞ فِي كِتَٰبٖ مُّبِينٖ

Сваком живом бићу на лицу Земље Бог је обезбедио опскрбу, као вид Своје племенитости, и Он зна где се свако живо биће налази и где ће сахрањено бити. Све то је записано у Јасној Књизи, у Плочи помно чуваној.

7 : 11

وَهُوَ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ فِي سِتَّةِ أَيَّامٖ وَكَانَ عَرۡشُهُۥ عَلَى ٱلۡمَآءِ لِيَبۡلُوَكُمۡ أَيُّكُمۡ أَحۡسَنُ عَمَلٗاۗ وَلَئِن قُلۡتَ إِنَّكُم مَّبۡعُوثُونَ مِنۢ بَعۡدِ ٱلۡمَوۡتِ لَيَقُولَنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ إِنۡ هَٰذَآ إِلَّا سِحۡرٞ مُّبِينٞ

Он, Узвишени, је Тај Који је створио величанствена небеса и Земљу и све што је на њима, а пре тога је Његов Арш (престо) био изнад воде. Све то је створио како би вас, о људи, искушао ко ће боље поступати, чинећи дела којима је Он задовољан, или ко ће горе поступати, чинећи дела која изазивају Његову срџбу. Затим ће Бог сваком дати оно што је заслужио. Ако им кажеш, Посланиче: "О људи, бићете проживљени након смрти ради обрачуна!" Они који не верују у Бога и Судњи дан ће ти рећи: "Овај Кур'ан којег он учи је јасна враџбина, и његова ништавност је јасна."

8 : 11

وَلَئِنۡ أَخَّرۡنَا عَنۡهُمُ ٱلۡعَذَابَ إِلَىٰٓ أُمَّةٖ مَّعۡدُودَةٖ لَّيَقُولُنَّ مَا يَحۡبِسُهُۥٓۗ أَلَا يَوۡمَ يَأۡتِيهِمۡ لَيۡسَ مَصۡرُوفًا عَنۡهُمۡ وَحَاقَ بِهِم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ако ми вишебошцима одлажемо заслужену казну на овом свету до одређеног рока, они кажу, исмејавајући се и пожурујући казну: "Шта то спречава казну да нас задеси?" Доиста казна коју заслужују има свој рок код Бога, а када им дође - неће их ништа заштитити, и казна коју су пожуривали исмејавајући се - са сваке стране ће их окружити.

9 : 11

وَلَئِنۡ أَذَقۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ مِنَّا رَحۡمَةٗ ثُمَّ نَزَعۡنَٰهَا مِنۡهُ إِنَّهُۥ لَيَـُٔوسٞ كَفُورٞ

Ако човеку дамо неку благодат, попут здравља и богатства, а затим му је одузмемо - он пуно губи наду у Божју милост и веома је незахвалан на Његовим благодатима које заборави када му их Бог одузме, као да их никада није имао.

10 : 11

وَلَئِنۡ أَذَقۡنَٰهُ نَعۡمَآءَ بَعۡدَ ضَرَّآءَ مَسَّتۡهُ لَيَقُولَنَّ ذَهَبَ ٱلسَّيِّـَٔاتُ عَنِّيٓۚ إِنَّهُۥ لَفَرِحٞ فَخُورٌ

А уколико му дамо благодат иметка и здравља након што их није имао каже: "Отишло је зло од мене и нема више штете." А не захвали Богу на томе. Доиста је човек превише радостан и охол, уздиже се над људима и хвалише благодатима које му је Бог дао.

11 : 11

إِلَّا ٱلَّذِينَ صَبَرُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ أُوْلَٰٓئِكَ لَهُم مَّغۡفِرَةٞ وَأَجۡرٞ كَبِيرٞ

Осим оних који стрпљиво подносе тешкоће, устрајно чине добра дела и устрајно се клоне греха; такви неће упасти у очај, нити ће порицати Божје благодати, нити ће се охолити над људима. Таквима ће бити опроштени греси и њихов Господар ће им дати велику награду на Будућем свету.

12 : 11

فَلَعَلَّكَ تَارِكُۢ بَعۡضَ مَا يُوحَىٰٓ إِلَيۡكَ وَضَآئِقُۢ بِهِۦ صَدۡرُكَ أَن يَقُولُواْ لَوۡلَآ أُنزِلَ عَلَيۡهِ كَنزٌ أَوۡ جَآءَ مَعَهُۥ مَلَكٌۚ إِنَّمَآ أَنتَ نَذِيرٞۚ وَٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ وَكِيلٌ

О Посланиче, када се суочиш са њиховим неверством, инатом и тражењем доказа какве они хоће, можда би ти оставио део онога што ти је наређено да доставиш а што је њима тешко да примене, и можда су твоја прса стиснута за достављање тога да не би рекли: "Што му није спуштена ризница која ће га учинити богатим? Што није са њим дошао анђео који ће потврђивати оно што он говори?" Али ти немој због тога оставити ништа од онога што ти се објављује, јер си ти само опомињач, достављаш оно што ти је Бог наредео да доставиш и ниси дужан да долазиш са оним што они предлажу од доказа, а Бог све чува.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• سعة علم الله تعالى وتكفله بأرزاق مخلوقاته من إنسان وحيوان وغيرهما.

Указивање на Божје апсолутно знање и на то да је Он преузео на Себе обавезу опскрбљивања свих створења: људи, животиња и др.

• بيان علة الخلق؛ وهي اختبار العباد بامتثال أوامر الله واجتناب نواهيه.

Указивање на један од разлога стварања. А то је искушавање људи да ли ће да следе и да се покоре Божјим заповестима, и да се клоне и чувају онога што им је забранио.

• لا ينبغي الاغترار بإمهال الله تعالى لأهل معصيته، فإنه قد يأخذهم فجأة وهم لا يشعرون.

Не треба бити обманут тиме што Бог одлаже казну грешницима, јер може изненада да их казни а да то не предосете.

• بيان حال الإنسان في حالتي السعة والشدة، ومدح موقف المؤمن المتمثل في الصبر والشكر.

Указивање на стање човека у благостању и тешкоћи, хвалећи реакцију верника која се огледа у стрпљењу и захвалности.