ߞߘߐ ߟߎ߬ ߘߟߊߡߌ߬ߘߊ߬ߟߌ ߝߐߘߊ ߘߏ߫ ߞߟߏߝߋ߲ ߠߎ߬ - ߟߊߘߛߏߣߍ߲

9 : 6

وَلَوۡ جَعَلۡنَٰهُ مَلَكٗا لَّجَعَلۡنَٰهُ رَجُلٗا وَلَلَبَسۡنَا عَلَيۡهِم مَّا يَلۡبِسُونَ

Da smo im poslali meleka, Mi bismo ga učinili u ljudskom obliku kako bi ga mogli čuti i učiti od njega, jer to ne bi mogli ako bi bio melek u svom stvarnom liku. A ako bismo ga učinili u ljudskom liku, opet im ne bi bilo jasno.

10 : 6

وَلَقَدِ ٱسۡتُهۡزِئَ بِرُسُلٖ مِّن قَبۡلِكَ فَحَاقَ بِٱلَّذِينَ سَخِرُواْ مِنۡهُم مَّا كَانُواْ بِهِۦ يَسۡتَهۡزِءُونَ

Ako se ovi budu ismijavali tobom tražeći da im dovedeš meleka, i prijašnji narodi su se ismijavali sa svojim poslanicima, pa ih je zadesila kazna koju su poricali i sa kojom su se ismijavali kada bi njome bili zastrašivani.

11 : 6

قُلۡ سِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ ثُمَّ ٱنظُرُواْ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُكَذِّبِينَ

O Poslaniče, reci tim poricateljima koji se ismijavaju: "Putujte po Zemlji i razmislite kako su skončali poricatelji prijašnjih poslanika! Zadesila ih je Allahova kazna premda su bili jaki i moćni."

12 : 6

قُل لِّمَن مَّا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ قُل لِّلَّهِۚ كَتَبَ عَلَىٰ نَفۡسِهِ ٱلرَّحۡمَةَۚ لَيَجۡمَعَنَّكُمۡ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ لَا رَيۡبَ فِيهِۚ ٱلَّذِينَ خَسِرُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ فَهُمۡ لَا يُؤۡمِنُونَ

O Poslaniče, reci im: "Kome pripadaju nebesa i Zemlja i sve što je na njima?" Reci: "Sve to pripada Allahu, a on je Sebi propisao milost, iz Svoje dobrote prema Njegovim robovima, pa ne žuri da ih kazni. Ako se ne pokaju, On će ih sve okupiti na Sudnjem danu u koji nema sumnje, i to su oni koji su propali zbog nevjerstva u Allaha, koji ne žele da vjeruju pa da se spase od propasti."

13 : 6

۞ وَلَهُۥ مَا سَكَنَ فِي ٱلَّيۡلِ وَٱلنَّهَارِۚ وَهُوَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

Samo Allahu pripada sve što je u noći i danu, i On čuje ono što govorite i zna ono što radite, i On će vas obračunati za to.

14 : 6

قُلۡ أَغَيۡرَ ٱللَّهِ أَتَّخِذُ وَلِيّٗا فَاطِرِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَهُوَ يُطۡعِمُ وَلَا يُطۡعَمُۗ قُلۡ إِنِّيٓ أُمِرۡتُ أَنۡ أَكُونَ أَوَّلَ مَنۡ أَسۡلَمَۖ وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ ٱلۡمُشۡرِكِينَ

O Poslaniče, reci višebošcima koji pored Allaha obožavaju nekog, bilo da su to kipovi ili neko mimo njih: "Zar je shvatljivo da pored Allaha uzmem drugog pomagača i od njega tražim zaštitu i pomoć? On je stvorio nebesa i Zemlju ne ugledajući se na nešto što već postoji, niko Ga u tome nije preduhitrio, On opskrbljuje koga On hoće, a niko Njega ne opskrbljuje, jer je On apsolutno neovisan od Svojih robova, dok su oni ovisni o Njemu." Reci, o Poslaniče: "Meni je naredio moj Uzvišeni Gospodar da budem prvi ko će se Njemu pokoriti od ovog naroda, i zabranio mi je da Mu nekog ili nešto smatram ravnim!"

15 : 6

قُلۡ إِنِّيٓ أَخَافُ إِنۡ عَصَيۡتُ رَبِّي عَذَابَ يَوۡمٍ عَظِيمٖ

O Poslaniče, reci: "Ja se bojim da će me Allah žestoko kazniti na Sudnjem danu ako zgriješim prema Allahu čineći širk, ili neko drugo zlo, ili ostavljajući vjerovanje ili neko drugo dobro."

16 : 6

مَّن يُصۡرَفۡ عَنۡهُ يَوۡمَئِذٖ فَقَدۡ رَحِمَهُۥۚ وَذَٰلِكَ ٱلۡفَوۡزُ ٱلۡمُبِينُ

Koga Allah na Sudnjem danu udalji od te kazne, takav je dobio Allahovu milost, i taj njegov uspjeh je jasna pobjeda kojoj nijedna druga pobjeda nije ravna.

17 : 6

وَإِن يَمۡسَسۡكَ ٱللَّهُ بِضُرّٖ فَلَا كَاشِفَ لَهُۥٓ إِلَّا هُوَۖ وَإِن يَمۡسَسۡكَ بِخَيۡرٖ فَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ

O čovječe, ako te od Allaha zadesi nedaća, niko ti je mimo Njega otkloniti ne može, a ako te od Njega zadesi kakvo dobro, niko ti ga oduzeti ne može (bez Njegove volje). On je nad svim moćan, ništa Mu nije teško.

18 : 6

وَهُوَ ٱلۡقَاهِرُ فَوۡقَ عِبَادِهِۦۚ وَهُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡخَبِيرُ

On vlada Svojim robovima i oni su Njemu potčinjeni. On je uzvišen iznad Svojih robova sa svakog aspekta, onako kako Njemu dolikuje. On je mudar u stvaranju, upravljanju i odredbama. O svemu je obaviješten i ništa Mu skriveno nije.

ߟߝߊߙߌ ߟߎ߫ ߢߊ߬ߕߣߐ ߘߏ߫ ߞߐߜߍ ߣߌ߲߬ ߞߊ߲߬:

• بيان حكمة الله تعالى في إرسال كل رسول من جنس من يرسل إليهم؛ ليكون أبلغ في السماع والوعي والقبول عنه.

Ovi ajeti objašnjavaju Allahovu mudrost koja je sadržana u tome da je On svakog poslanika poslao kao pripadnika vrste onih kojima je poslan, da bi bolje shvatili i prihvatili ono sa čim je došao.

• الدعوة للتأمل في أن تكرار سنن الأوّلين في العصيان قد يقابله تكرار سنن الله تعالى في العقاب.

Ovi ajeti pozivaju razmišljanju o tome da ponavljanje grijeha prijašnjih naroda može uzrokovati da se ponovi provođenje Allahove kazne koja je zadesila te prijašnje narode.

• وجوب الخوف من المعصية ونتائجها.

Ovi ajeti ukazuju na obaveznost straha od griješenja i posljedica grijeha.

• أن ما يصيب البشر من بلاء ليس له صارف إلا الله، وأن ما يصيبهم من خير فلا مانع له إلا الله، فلا رَادَّ لفضله، ولا مانع لنعمته.

Ovi ajeti govore da nedaću kojom Allah želi pogoditi ljude niko ne može zaustaviti, osim Allaha, kao i da svako dobro koje Allah želi da podari ljudima niko ne može spriječiti, mimo Njega, naravno.