വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
41
:
9
ٱنفِرُواْ خِفَافٗا وَثِقَالٗا وَجَٰهِدُواْ بِأَمۡوَٰلِكُمۡ وَأَنفُسِكُمۡ فِي سَبِيلِ ٱللَّهِۚ ذَٰلِكُمۡ خَيۡرٞ لَّكُمۡ إِن كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ
Полазите у борбу на Божјем путу, о верници, пешице и јашући, били расположени или тужни. И трошите своје иметке на том путу и жртвујте своје животе како би Божја реч била горња. Ето то је дело за које следи величанствена награда и сигурно уживање, а то је несумњиво боље од пролазних и бедних овоземаљских ужитака. Ако сте тога свесни, онда поступајте у складу с тим.
التفاسير:
42
:
9
لَوۡ كَانَ عَرَضٗا قَرِيبٗا وَسَفَرٗا قَاصِدٗا لَّٱتَّبَعُوكَ وَلَٰكِنۢ بَعُدَتۡ عَلَيۡهِمُ ٱلشُّقَّةُۚ وَسَيَحۡلِفُونَ بِٱللَّهِ لَوِ ٱسۡتَطَعۡنَا لَخَرَجۡنَا مَعَكُمۡ يُهۡلِكُونَ أَنفُسَهُمۡ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ إِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ
Кад је у питању борба, да се, о Веровесниче, ради о материјалној користи до које је лако доћи, без умора и потешкоће, пошли би с тобом и они који иначе изостају. Међутим, њима, дволичњацима, тешко је путовати по врућини, јер је то за њих велики напор, па су, уместо да пођу у борбу, остали код куће. А кад се вратиш у Медину, они ће се појавити и заклињаће ти се Богом: “Да смо икако могли, пошли бисмо с вама у бој!” Они се овим лажним заклетвама излажу најжешћој казни, Бог зна да су њихове заклетве и исприке лажне и ништавне.
التفاسير:
43
:
9
عَفَا ٱللَّهُ عَنكَ لِمَ أَذِنتَ لَهُمۡ حَتَّىٰ يَتَبَيَّنَ لَكَ ٱلَّذِينَ صَدَقُواْ وَتَعۡلَمَ ٱلۡكَٰذِبِينَ
Бог ће ти, Посланиче, опростити и неће те казнити зато што си им дозволио да остану у Медини и не иду у Поход на Тебук. Иако си требао сачекати док се не увериш ко је од њих искрен а ко лаже, ти си пожурио и прихватио си њихова оправдања.
التفاسير:
44
:
9
لَا يَسۡتَـٔۡذِنُكَ ٱلَّذِينَ يُؤۡمِنُونَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ أَن يُجَٰهِدُواْ بِأَمۡوَٰلِهِمۡ وَأَنفُسِهِمۡۗ وَٱللَّهُ عَلِيمُۢ بِٱلۡمُتَّقِينَ
Људи који верују у Бога и у Судњи дан неће од тебе да траже допуштење да не иду у борбу. Напротив, они жуде да се повинују наредби Величанственог Бога, да се боре и жртвују. Бог зна онога ко Га се боји и ко жели да заслужи Његово задовољство, Он зна чија је намера искрена и чија су дела добра. Он такође зна који верници имају ваљан разлог што нису пошли у борбу.
التفاسير:
45
:
9
إِنَّمَا يَسۡتَـٔۡذِنُكَ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱللَّهِ وَٱلۡيَوۡمِ ٱلۡأٓخِرِ وَٱرۡتَابَتۡ قُلُوبُهُمۡ فَهُمۡ فِي رَيۡبِهِمۡ يَتَرَدَّدُونَ
Дозволу за изостанак из борбе тражиће само они који не верују у Бога и у Будући свет, они који сумњају у Божју награду и казну. Такви су збуњени и колебају се између неверства и прихватања Ислама.
التفاسير:
46
:
9
۞ وَلَوۡ أَرَادُواْ ٱلۡخُرُوجَ لَأَعَدُّواْ لَهُۥ عُدَّةٗ وَلَٰكِن كَرِهَ ٱللَّهُ ٱنۢبِعَاثَهُمۡ فَثَبَّطَهُمۡ وَقِيلَ ٱقۡعُدُواْ مَعَ ٱلۡقَٰعِدِينَ
Да су дволичњаци уистину желели да поћу у борбу с тобом, о Веровесниче, припремили би се онако како то доликује ратницима. Међутим, Бог није желео да они пођу у борбу јер су превртљиви, па их је спречио од одласка убацивши у њихова срца кукавичлук, лењост, страх и разочарење. Речено им је: “Седите у кућама, одбачени и понижени, с болеснима, сиромасима, децом и женама, а који су са оправдањем изостали јер такви не учествују у рату.”
التفاسير:
47
:
9
لَوۡ خَرَجُواْ فِيكُم مَّا زَادُوكُمۡ إِلَّا خَبَالٗا وَلَأَوۡضَعُواْ خِلَٰلَكُمۡ يَبۡغُونَكُمُ ٱلۡفِتۡنَةَ وَفِيكُمۡ سَمَّٰعُونَ لَهُمۡۗ وَٱللَّهُ عَلِيمُۢ بِٱلظَّٰلِمِينَ
Да су дволичњаци пошли с вама у борбу, само би вам донели зло, штету, међу вама би унели неред, разочарење и били би узрок пораза, јер само сметају и обесхрабрују друге људе. Пожурили би с преношењем туђих речи ради разбијања ваших редова, посијали би смутњу, раздор и страх од непријатеља. А међу вама, о верници, има слабића на које би негативно утицале њихове речи и које би их обмануле. Аллах зна понашање насилника међу дволичњацима, који сплеткаре против верника и наводе их на сумњу.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• وجوب الجهاد بالنفس والمال كلما دعت الحاجة.
Кад год за тим постоји потреба, муслимани морају повести борбу бранећи своје животе и иметке.
• الأيمان الكاذبة توجب الهلاك.
Лажно заклињање води у пропаст.
• وجوب الاحتراز من العجلة، ووجوب التثبت والتأني، وترك الاغترار بظواهر الأمور، والمبالغة في التفحص والتريث.
Треба се чувати исхитрености и непромишљености. Обавеза је да верник утврди све околности и да буде промишљен. Он не сме да допусти да га обмане вањштина.
• من عناية الله بالمؤمنين تثبيطه المنافقين ومنعهم من الخروج مع عباده المؤمنين، رحمة بالمؤمنين ولطفًا من أن يداخلهم من لا ينفعهم بل يضرهم.
Свевишњи Бог чува вернике и на тај начин што дволичњаке обесхрабри, па из тог разлога они не пођу у бој с верницима. Ето тако Господар укаже милост верницима: не дозволи да се с њима налазе они чије им присуство само штету доноси.
