വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
146
:
6
وَعَلَى ٱلَّذِينَ هَادُواْ حَرَّمۡنَا كُلَّ ذِي ظُفُرٖۖ وَمِنَ ٱلۡبَقَرِ وَٱلۡغَنَمِ حَرَّمۡنَا عَلَيۡهِمۡ شُحُومَهُمَآ إِلَّا مَا حَمَلَتۡ ظُهُورُهُمَآ أَوِ ٱلۡحَوَايَآ أَوۡ مَا ٱخۡتَلَطَ بِعَظۡمٖۚ ذَٰلِكَ جَزَيۡنَٰهُم بِبَغۡيِهِمۡۖ وَإِنَّا لَصَٰدِقُونَ
И јеврејима смо забранили све животиње чији прсти нису одвојени - попут камила и нојева (који има један велики прст и један мали за разлику од већине птица које имају четири прста), и забранили смо им лој крава и оваца осим оног који је закачен за њихова леђа и којег носе њихова црева, или оног који је помешан са костима попут стражњег дела и бока. Тиме смо их казнили због њихове неправде, и Ми истину говоримо у свему о чему обавештавамо.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• في الآيات دليل على إثبات المناظرة في مسائل العلم، وإثبات القول بالنظر والقياس.
У овим одломцима се налази доказ дозвољености расправљања у верским питањима, и потврду коришћења промишљања о доказима и коришћења аналогије.
• الوحي وما يستنبط منه هو الطريق لمعرفة الحلال والحرام.
Објава и исправно промишљање о њој је једини пут за спознају дозвољеног и забрањеног.
• إن من الظلم أن يُقْدِم أحد على الإفتاء في الدين ما لم يكن قد غلب على ظنه أنه يفتي بالصواب الذي يرضي الله.
Неправедно је да се човек усуди да прича о верским прописима без тога да код њега превагне убеђење да је то што говори исправно мишљење којим је Аллах задовољан.
• من رحمة الله بعباده الإذن لهم في تناول المحرمات عند الاضطرار.
Од Аллахове милости према Његовим робовима јесте што им је дозволио да једу нека забрањена јела у нужди.
