വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
32
:
42
وَمِنۡ ءَايَٰتِهِ ٱلۡجَوَارِ فِي ٱلۡبَحۡرِ كَٱلۡأَعۡلَٰمِ
И међу знаковима Божјим који указују на Његову моћ и једноћу су и лађе налик на брда по својој висини, које морем плове.
التفاسير:
33
:
42
إِن يَشَأۡ يُسۡكِنِ ٱلرِّيحَ فَيَظۡلَلۡنَ رَوَاكِدَ عَلَىٰ ظَهۡرِهِۦٓۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّكُلِّ صَبَّارٖ شَكُورٍ
Ако би Бог желео да смири ветар који их помера, Он би то учинио, па би оне стајале на мору без померања. Стварање лађи и потчињавање ветра су знакови који јасно указују на Божју моћ сваком ономе ко трпи несреће и искушења и ко је захвалан на Божјим благодатима.
التفاسير:
34
:
42
أَوۡ يُوبِقۡهُنَّ بِمَا كَسَبُواْ وَيَعۡفُ عَن كَثِيرٖ
Или, ако Он Узвишени жели да уништи те лађе тако што пошаље јаке ветрове на њих, Он то може учинити због греха које људи раде, а Он многе грехе и опрости па за њих не казни.
التفاسير:
35
:
42
وَيَعۡلَمَ ٱلَّذِينَ يُجَٰدِلُونَ فِيٓ ءَايَٰتِنَا مَا لَهُم مِّن مَّحِيصٖ
Да би, приликом пропасти тих лађа које буду уништене ветровима, они који расправљају о речима и знаковима Нашим, негирајући их, знали да немају уточишта где би могли од пропасти побећи. Зато, не молите се никоме поред Бога и напустите обожавање свега осим Њега.
التفاسير:
36
:
42
فَمَآ أُوتِيتُم مِّن شَيۡءٖ فَمَتَٰعُ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۚ وَمَا عِندَ ٱللَّهِ خَيۡرٞ وَأَبۡقَىٰ لِلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَلَىٰ رَبِّهِمۡ يَتَوَكَّلُونَ
Оно што вам је дато, о људи, од иметка, положаја и деце, само је уживање у животу који је пролазан, а вечна благодат у Рају је благодат коју је Бог припремио за вернике који се на Њега ослањају у свим стањима и пословима.
التفاسير:
37
:
42
وَٱلَّذِينَ يَجۡتَنِبُونَ كَبَٰٓئِرَ ٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡفَوَٰحِشَ وَإِذَا مَا غَضِبُواْ هُمۡ يَغۡفِرُونَ
И за оне који се клоне великих греха и разврата и који, кад се услед нечијих ружних речи и дела наљуте, опраштају онима који су их наљутили и не свете им се. Ово праштање је њихов леп однос, ако је оно засновано на добру и користима.
التفاسير:
38
:
42
وَٱلَّذِينَ ٱسۡتَجَابُواْ لِرَبِّهِمۡ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَأَمۡرُهُمۡ شُورَىٰ بَيۡنَهُمۡ وَمِمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡ يُنفِقُونَ
И за оне који се Господару своме одазивају, чинећи дела која им је наредио, а остављајући дела која им је забранио и за оне који намаз (молитву) обављају на најпотпунији начин, и о пословима се својим који су им важни, договарају, а део од онога чиме смо их опскрбили удељују, настојећи тиме да стекну Божје задовољство и гледање у Његово лице.
التفاسير:
39
:
42
وَٱلَّذِينَ إِذَآ أَصَابَهُمُ ٱلۡبَغۡيُ هُمۡ يَنتَصِرُونَ
И за оне који, када угњетавању и неправди буду извргнути, узврате, штитећи тако своју част и достојанство, и то у случају ако неправедник није неко ко заслужује праштање. Ово узвраћање је човеково право, посебно ако у праштању нема никакве користи.
التفاسير:
40
:
42
وَجَزَٰٓؤُاْ سَيِّئَةٖ سَيِّئَةٞ مِّثۡلُهَاۖ فَمَنۡ عَفَا وَأَصۡلَحَ فَأَجۡرُهُۥ عَلَى ٱللَّهِۚ إِنَّهُۥ لَا يُحِبُّ ٱلظَّٰلِمِينَ
Онај ко жели да наплати оно што му припада, има на то право, али то треба учинити на исти начин, без повећавања и прелажења границе. Имаће награду код Бога онај ко опрости зло учињено према њему и ко поправи однос између себе и свога брата. Бог не воли оне који чине неправду према људима, њиховој имовини и части. Напротив, Он мрзи неправеднике.
التفاسير:
41
:
42
وَلَمَنِ ٱنتَصَرَ بَعۡدَ ظُلۡمِهِۦ فَأُوْلَٰٓئِكَ مَا عَلَيۡهِم مِّن سَبِيلٍ
Онај ко узврати бранећи себе, не треба да буде санкционисан због тога што је бранио своје право које му припада.
التفاسير:
42
:
42
إِنَّمَا ٱلسَّبِيلُ عَلَى ٱلَّذِينَ يَظۡلِمُونَ ٱلنَّاسَ وَيَبۡغُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ بِغَيۡرِ ٱلۡحَقِّۚ أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ
Биће кажњени они који људима чине неправду и који по Земљи грехе чине; њих чека болна патња на ономе свету.
التفاسير:
43
:
42
وَلَمَن صَبَرَ وَغَفَرَ إِنَّ ذَٰلِكَ لَمِنۡ عَزۡمِ ٱلۡأُمُورِ
А ко се стрпи на томе што га други узнемиравају и пређе преко тога и опрости, заиста ће се користи тог стрпљења видети у друштву, јер то је похвално својство којег не може имати осим велики срећник.
التفاسير:
44
:
42
وَمَن يُضۡلِلِ ٱللَّهُ فَمَا لَهُۥ مِن وَلِيّٖ مِّنۢ بَعۡدِهِۦۗ وَتَرَى ٱلظَّٰلِمِينَ لَمَّا رَأَوُاْ ٱلۡعَذَابَ يَقُولُونَ هَلۡ إِلَىٰ مَرَدّٖ مِّن سَبِيلٖ
А коме Бог уместо упуте да заблуду, томе помагача после Њега неће бити! И ти ћеш видети како ће они који су неверовањем и гресима чинили себи неправду, кад угледају патњу на Судњем дану, надајући се повикати: “Постоји ли икакав начин да будемо опет враћени на пролазни свет па да се покајемо Богу?”
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• الصبر والشكر سببان للتوفيق للاعتبار بآيات الله.
Стрпљење и захвалност Богу проузрокује узимање поуке из Божјих знакова.
• مكانة الشورى في الإسلام عظيمة.
Важност договарања у Исламу је огромна.
• جواز مؤاخذة الظالم بمثل ظلمه، والعفو خير من ذلك.
Дозвољено је неправеднику узвратити истом мером, а боље је опростити.
