വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
41
:
39
إِنَّآ أَنزَلۡنَا عَلَيۡكَ ٱلۡكِتَٰبَ لِلنَّاسِ بِٱلۡحَقِّۖ فَمَنِ ٱهۡتَدَىٰ فَلِنَفۡسِهِۦۖ وَمَن ضَلَّ فَإِنَّمَا يَضِلُّ عَلَيۡهَاۖ وَمَآ أَنتَ عَلَيۡهِم بِوَكِيلٍ
Узвишени Бог објавио ти је часни Кур’ан с истином и правдом да људе упозориш. Онај ко буде веровао у величанствени Кур’ан само себи добро чини и у личну корист то ради. А онај ко да предност заблуди и отуђи се од истине биће на губитку и биће кажњен, сам ће себе тиме упропастити, а Богу неће тиме наштетити. Ти, Веровесниче, ниси задужен да бележиш шта људи раде, нити си дужан да их позиваш на одговорност за њихова дела, нити си дужан да присилиш људе да следе Прави пут. Твоје је да само јасно пренесеш посланицу.
التفاسير:
42
:
39
ٱللَّهُ يَتَوَفَّى ٱلۡأَنفُسَ حِينَ مَوۡتِهَا وَٱلَّتِي لَمۡ تَمُتۡ فِي مَنَامِهَاۖ فَيُمۡسِكُ ٱلَّتِي قَضَىٰ عَلَيۡهَا ٱلۡمَوۡتَ وَيُرۡسِلُ ٱلۡأُخۡرَىٰٓ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمًّىۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّقَوۡمٖ يَتَفَكَّرُونَ
Само Бог узима душе у часу смрти, кад дође време да живо биће умре. А и душе оних чији смртни час још није дошао на спавању. Узвишени Бог задржава душе које су умрле а оне чији смртни час није дошао оставља до рока одређеног из само Њему знаног. У узимању душе и слању душе оног који спава, у смрт и живот, јесу очигледни докази онима који размишљају да је Бог, Који то чини, у могућности да мртве оживи и да их позове на одговорност за дела.
التفاسير:
43
:
39
أَمِ ٱتَّخَذُواْ مِن دُونِ ٱللَّهِ شُفَعَآءَۚ قُلۡ أَوَلَوۡ كَانُواْ لَا يَمۡلِكُونَ شَيۡـٔٗا وَلَا يَعۡقِلُونَ
Неверници узимају посреднике у виду својих идола желећи да се окористе њима а не од Бога! Веровесниче реци: “Зар узимате посреднике, а они вам не могу никакво добро осигурати, нити од вас могу какво зло отклонити? Уз то, божанства која обожавате уопште не осећају да их обожавате; нежива су материја, не поседују разум, не чују, не виде, не могу да говоре.”
التفاسير:
44
:
39
قُل لِّلَّهِ ٱلشَّفَٰعَةُ جَمِيعٗاۖ لَّهُۥ مُلۡكُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ ثُمَّ إِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ
Божји Посланиче обрати се незнанобошцима: “Само Богу Узвишеном, припада заговорништво у целости. Код Њега се може заузети само онај коме Он дозволи и чијим је заузимањем задовољан. Богу припада власт на небесима и на Земљи. А на Дану судњем вратићете се сви Богу, о људи, да би сваком дао оно што је заслужио.”
التفاسير:
45
:
39
وَإِذَا ذُكِرَ ٱللَّهُ وَحۡدَهُ ٱشۡمَأَزَّتۡ قُلُوبُ ٱلَّذِينَ لَا يُؤۡمِنُونَ بِٱلۡأٓخِرَةِۖ وَإِذَا ذُكِرَ ٱلَّذِينَ مِن دُونِهِۦٓ إِذَا هُمۡ يَسۡتَبۡشِرُونَ
Кад се једино Бог спомене, а не и божанства мимо Њега, замру срца неверника грешника, оних који поричу оживљење на Будућем свету и полагање рачуна. Али, спомену ли се лажна божанства која они обожавају, њих одједном радост обузме.
التفاسير:
46
:
39
قُلِ ٱللَّهُمَّ فَاطِرَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ عَٰلِمَ ٱلۡغَيۡبِ وَٱلشَّهَٰدَةِ أَنتَ تَحۡكُمُ بَيۡنَ عِبَادِكَ فِي مَا كَانُواْ فِيهِ يَخۡتَلِفُونَ
Реци, Божји Посланиче: “Мој Боже, Створитељу небеса и Земље из ничег и без ранијег примера, о Ти, Којем је познато оно што нико не види и оно што је видљиво, Ти ћеш пресудити међу Својим слугама на Судњем дану у погледу веровања, у чему су се људи разилазили на овом свету! Тад ће се знати ко је био у праву, а ко није; ко је срећан, а ко несрећан!”
التفاسير:
47
:
39
وَلَوۡ أَنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ مَا فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا وَمِثۡلَهُۥ مَعَهُۥ لَٱفۡتَدَوۡاْ بِهِۦ مِن سُوٓءِ ٱلۡعَذَابِ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۚ وَبَدَا لَهُم مِّنَ ٱللَّهِ مَا لَمۡ يَكُونُواْ يَحۡتَسِبُونَ
Кад би они који су били у идолопоклонству грехе и неправду себи наносећи, имали сва блага и ризнице и многоструко више, све би то дали на Дану судњем да се искупе од патње коју ће угледати након оживљења. А кад би све то и поседовали и понудили као искуп од казне, не би се од њих примило. Од Свемогућег Бога снаћи ће их врсте казне које нису очекивали.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• النوم والاستيقاظ درسان يوميان للتعريف بالموت والبعث.
Спавање и буђење јесу свакодневни подсетници на смрт и оживљење.
• إذا ذُكِر الله وحده عند الكفار أصابهم ضيق وهمّ؛ لأنهم يتذكرون ما أمر به وما نهى عنه وهم معرضون عن هذا كله.
Кад неверници чују Божје име, обузму их тескоба и брига, тим више јер се сете Његових наредби и забрана, којима су леђа окренули.
• يتمنى الكافر يوم القيامة افتداء نفسه بكل ما يملك مع بخله به في الدنيا، ولن يُقْبل منه.
Иако шкрт на овом свету, неверник ће пожелети да се искупи на Судњем дану. Неће се, међутим, моћи ничим искупити.
