വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
77
:
37
وَجَعَلۡنَا ذُرِّيَّتَهُۥ هُمُ ٱلۡبَاقِينَ
Племенити Бог почастио је посланика Ноја, мир над њим, оставивши у животу његове следбенике, вернике, након што је невернике уништио у Потопу.
التفاسير:
78
:
37
وَتَرَكۡنَا عَلَيۡهِ فِي ٱلۡأٓخِرِينَ
И сачувао је Бог Узвишени, спомен на Ноја, мир над њим: спомиње га по добру и хвали.
التفاسير:
79
:
37
سَلَٰمٌ عَلَىٰ نُوحٖ فِي ٱلۡعَٰلَمِينَ
И Ноје је у миру и спасу од Узвишеног Бога, и нека се не спомиње осим по добру.
التفاسير:
80
:
37
إِنَّا كَذَٰلِكَ نَجۡزِي ٱلۡمُحۡسِنِينَ
Онако како је Узвишени Бог наградио и почастио посланика Ноја, мир над њим, почастиће и наградиће сваког ко је послушан Узвишеном Богу и ко само Њега искрено обожава.
التفاسير:
81
:
37
إِنَّهُۥ مِنۡ عِبَادِنَا ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
Посланик Ноје, мир над њим, био је, заиста, Божји искрени и одани слуга.
التفاسير:
82
:
37
ثُمَّ أَغۡرَقۡنَا ٱلۡأٓخَرِينَ
Након што је Свемогући Бог спасио Ноја, мир над њим, и вернике, потопио је невернике, све их је уништио.
التفاسير:
83
:
37
۞ وَإِنَّ مِن شِيعَتِهِۦ لَإِبۡرَٰهِيمَ
Аврам је био припадник Нојеве вере. Као и Ноја, Аврам је позивао у монотеизам.
التفاسير:
84
:
37
إِذۡ جَآءَ رَبَّهُۥ بِقَلۡبٖ سَلِيمٍ
Спомени кад се Аврам вратио свом Створитељу чистог срца од вишебоштва, и као искрени саветник према људима.
التفاسير:
85
:
37
إِذۡ قَالَ لِأَبِيهِ وَقَوۡمِهِۦ مَاذَا تَعۡبُدُونَ
Кад је осудио свог оца и своје сународнике незнанобошце: “Каква су ово божанства која обожавате, а не Бога?”
التفاسير:
86
:
37
أَئِفۡكًا ءَالِهَةٗ دُونَ ٱللَّهِ تُرِيدُونَ
“Зар обожавате лажна божанства која сте сами измислили?” Упитао их је посланик Аврам, мир над њим.
التفاسير:
87
:
37
فَمَا ظَنُّكُم بِرَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ
И додао је: “И шта мислите, како ће с вама поступити Бог, Господар светова, ако будете неверници и ако поред Њега друге обожавате?”
التفاسير:
88
:
37
فَنَظَرَ نَظۡرَةٗ فِي ٱلنُّجُومِ
И посланик Аврам погледа звезде, као онај који дубоко размишља, желећи да нађе оправдање да не пође са својим сународницима на светковину на коју су обавезно одлазили.
التفاسير:
89
:
37
فَقَالَ إِنِّي سَقِيمٞ
Аврам, мир над њим, обратио се затим својим сународницима рекавши да је болестан, и да не може с њима поћи на светковину.
التفاسير:
90
:
37
فَتَوَلَّوۡاْ عَنۡهُ مُدۡبِرِينَ
Чувши да Аврам то говори, отишли су а њега су оставили.
التفاسير:
91
:
37
فَرَاغَ إِلَىٰٓ ءَالِهَتِهِمۡ فَقَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ
А чим су незнанобошци напустили насеље, посланик Аврам, мир над њим, понесе секиру и оде њиховим киповима па им се наруга рекавши: “Зашто не једете ову храну коју су вам сервирали незнанобошци?”
التفاسير:
92
:
37
مَا لَكُمۡ لَا تَنطِقُونَ
“Зар не говорите? Зашто не одговарате на питања? Зар се људи вас, а не Бога, обожавају!”
التفاسير:
93
:
37
فَرَاغَ عَلَيۡهِمۡ ضَرۡبَۢا بِٱلۡيَمِينِ
И он се примакну те поче разбијати кипове десницом.
التفاسير:
94
:
37
فَأَقۡبَلُوٓاْ إِلَيۡهِ يَزِفُّونَ
Аврамови, мир над њим, сународници, обожаваоци тих кипова, дођоше ужурбано.
التفاسير:
95
:
37
قَالَ أَتَعۡبُدُونَ مَا تَنۡحِتُونَ
Храбар и постојан, Аврам, мир над њим, упитао је незнанобошце, корећи их: “Како можете обожавати кипове које сте сами исклесали?!”
التفاسير:
96
:
37
وَٱللَّهُ خَلَقَكُمۡ وَمَا تَعۡمَلُونَ
“Зар лажне богове обожавате, а не Бога, Који ствара вас и дела ваша која својим рукама чините? Бог једини заслужује да се обожава и да Му се притом нико и ништа равним не сматра."
التفاسير:
97
:
37
قَالُواْ ٱبۡنُواْ لَهُۥ بُنۡيَٰنٗا فَأَلۡقُوهُ فِي ٱلۡجَحِيمِ
Пошто је посланик Аврам, мир над њим, победио незнанобошце аргументима, посегнули су за силом. Узвикнули су: “Припремите огромну ломачу и баците у њу Аврама!”
التفاسير:
98
:
37
فَأَرَادُواْ بِهِۦ كَيۡدٗا فَجَعَلۡنَٰهُمُ ٱلۡأَسۡفَلِينَ
незнанобошци су хтели да напакосте Авраму, мир над њим, свом сународнику, али их је Свемогући Бог изнад свега понизио: посланик Аврам победио их је и њихова је сплетка сасвим пропала. Господар је учинио да ватра у коју су Аврама бацили буде хладна и спасоносна.
التفاسير:
99
:
37
وَقَالَ إِنِّي ذَاهِبٌ إِلَىٰ رَبِّي سَيَهۡدِينِ
Аврам, мир над њим, рече: “Ево, иселићу се из неверничке земље онамо где ћу моћи слободно да обожавам Бога и да чиним добра дела! Бог ће ме, не сумњам у то, упутити на најисправнији пут у погледу вере и материјалних добара.”
التفاسير:
100
:
37
رَبِّ هَبۡ لِي مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ
Потом је посланик Аврам замолио Бога да му дарује честит пород који ће ми бити помагач и замена за његов народ у туђини.
التفاسير:
101
:
37
فَبَشَّرۡنَٰهُ بِغُلَٰمٍ حَلِيمٖ
Узвишени Бог, одазвао се Авраму, мир над њим, на молбу: даровао му је сина Јишмаила, који се од раног детињства одликовао проницљивошћу и којег је Бог благословио у свим његовим пословима. То је била радовест коју је Бог дао посланику Авраму.
التفاسير:
102
:
37
فَلَمَّا بَلَغَ مَعَهُ ٱلسَّعۡيَ قَالَ يَٰبُنَيَّ إِنِّيٓ أَرَىٰ فِي ٱلۡمَنَامِ أَنِّيٓ أَذۡبَحُكَ فَٱنظُرۡ مَاذَا تَرَىٰۚ قَالَ يَٰٓأَبَتِ ٱفۡعَلۡ مَا تُؤۡمَرُۖ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ مِنَ ٱلصَّٰبِرِينَ
Кад је Ишмаел одрастао и почео у пословима помагати оцу Авраму, мир над њим, Аврам рече: “Бог ми је заиста показао у сну да те требам заклати, па шта ти мислиш о томе?” А снови веровесника су истина, нису од сотоне. Ишмаел се повиновао овој заповеди и само казао: “Приступи извршењу Божје наредбе и закољи ме! Видећеш да ћу стрпљиво поднети Божју одредбу, да ћу Му се покорити! Ја сам задовољан Божјим одређењем.”
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• من مظاهر الإنعام على نوح: نجاة نوح ومن آمن معه، وجعل ذريته أصول البشر والأعراق والأجناس، وإبقاء الذكر الجميل والثناء الحسن.
У Божје благодати спрам Ноја убраја се, између осталог, и ово: Бог је спасио њега и вернике са њим, учинио је да се од његовог потомства продужи људска врста, народи и племена, и дао је да се Ноје до Судњег дана по лепом спомиње.
• أفعال الإنسان يخلقها الله ويفعلها العبد باختياره.
Бог ствара људска дела, а они иста та дела чине уз учешће своје воље и властитог избора.
• الذبيح بحسب دلالة هذه الآيات وترتيبها هو إسماعيل عليه السلام؛ لأنه هو المُبَشَّر به أولًا، وأما إسحاق عليه السلام فبُشِّر به بعد إسماعيل عليه السلام.
Према контексту наведених одломака, Јишмаил је тај кога је Аврам требао да закоље, тим пре јер је он први његов син. А кад је реч о Исаку, њега је Аврам после тога добио.
• قول إسماعيل: ﴿سَتَجِدُنِي إِن شَآءَ اْللهُ مِنَ اْلصَّابِرِينَ﴾ سبب لتوفيق الله له بالصبر؛ لأنه جعل الأمر لله.
Јишмаилове речи: “Видећеш, ако Бог да, да ћу све издржати” имале су за последицу да га Свевишњи Бог подстакне на стрпљивост, тим више јер је свој случај Богу препустио.
