വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
44
:
28
وَمَا كُنتَ بِجَانِبِ ٱلۡغَرۡبِيِّ إِذۡ قَضَيۡنَآ إِلَىٰ مُوسَى ٱلۡأَمۡرَ وَمَا كُنتَ مِنَ ٱلشَّٰهِدِينَ
Посланиче милости, ти ниси био на западној страни планине Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с Мојсијем, мир над њим, наредивши му да пође фараону и његовим главешинама! Ниси био ни Мојсијев савременик да би могао да присуствујеш том значајном догађају, па да то можеш људима казивати. Оно што им у вези с тим казујеш јесте објава од Господара светова.
التفاسير:
45
:
28
وَلَٰكِنَّآ أَنشَأۡنَا قُرُونٗا فَتَطَاوَلَ عَلَيۡهِمُ ٱلۡعُمُرُۚ وَمَا كُنتَ ثَاوِيٗا فِيٓ أَهۡلِ مَدۡيَنَ تَتۡلُواْ عَلَيۡهِمۡ ءَايَٰتِنَا وَلَٰكِنَّا كُنَّا مُرۡسِلِينَ
Свемогући Бог је потом створио многе нараштаје који су дуго живели и заборавили су да је Бог једини истински бог и да само Њега треба обожавати, отуђили су се од Ислама. А ти, Божји Посланиче, ниси боравио међу становницима Медена да би био упућен у њихова дела и понашање, него је ово казивање о Мојсију, мир над њим, које си пренео својим сународницима, јасан доказ да си ти заиста посланик.
التفاسير:
46
:
28
وَمَا كُنتَ بِجَانِبِ ٱلطُّورِ إِذۡ نَادَيۡنَا وَلَٰكِن رَّحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَ لِتُنذِرَ قَوۡمٗا مَّآ أَتَىٰهُم مِّن نَّذِيرٖ مِّن قَبۡلِكَ لَعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ
И ниси био, Веровесниче, поред горе Тур кад је Узвишени Бог, разговарао с послаником Мојсијем, мир над њим, али ти је Племенити Бог, из Своје милости и доброте, објавио казивање о том догађају, зато да би опомињао људе којима пре тебе Свезнајући Бог није послао посланика и да би они извукли поуку и поверовали у објаву коју си им од Бога донео.
التفاسير:
47
:
28
وَلَوۡلَآ أَن تُصِيبَهُم مُّصِيبَةُۢ بِمَا قَدَّمَتۡ أَيۡدِيهِمۡ فَيَقُولُواْ رَبَّنَا لَوۡلَآ أَرۡسَلۡتَ إِلَيۡنَا رَسُولٗا فَنَتَّبِعَ ءَايَٰتِكَ وَنَكُونَ مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ
И да Милостиви Бог не би послао казну безбожницима због неверства и порока, па да кажу, наводећи то као оправдање: “Боже, Господару наш, зашто нам ниси, пре него што си нас казнио, посланика послао да верујемо и следимо речи које си објавио!” Да тога није, Ми бисмо их одмах казнили, међутим, послали смо им Посланика и дали смо им времена како не би оправдање имали.
التفاسير:
48
:
28
فَلَمَّا جَآءَهُمُ ٱلۡحَقُّ مِنۡ عِندِنَا قَالُواْ لَوۡلَآ أُوتِيَ مِثۡلَ مَآ أُوتِيَ مُوسَىٰٓۚ أَوَلَمۡ يَكۡفُرُواْ بِمَآ أُوتِيَ مُوسَىٰ مِن قَبۡلُۖ قَالُواْ سِحۡرَانِ تَظَٰهَرَا وَقَالُوٓاْ إِنَّا بِكُلّٖ كَٰفِرُونَ
А кад је меканским незнанобошцима дошао Веровесник, нека је мир над њим и милост Божја, они су у вези с њим знање затражили од Јевреја, и ови су им препоручили да као доказ наведу следеће: “Зашто Мухаммеду нису дата опипљива наднаравна дела: штап-змија и рука чији се тен промени кад се увуче у недра, а која су дата Мојсију?” Реци, Посланиче Ислама: “Зар Израиљеви синови још давно нису порекли наднаравна дела која су дата Мојсију?” Неверници говоре: “Тора и Кур’ан две су магије које се међусобно подржавају!” И додају: “Ми не верујемо ни у Теврат ни у Кур’ан!”
التفاسير:
49
:
28
قُلۡ فَأۡتُواْ بِكِتَٰبٖ مِّنۡ عِندِ ٱللَّهِ هُوَ أَهۡدَىٰ مِنۡهُمَآ أَتَّبِعۡهُ إِن كُنتُمۡ صَٰدِقِينَ
Реци онима који не верују, Божји Посланиче: “Онда ви од Бога донесите какву књигу која упућује боље од Торе и часног Кур’ана, а помоћу које ћу бити на Правој стази и складно њој поступати, ако сте већ искрени у томе што говорите! Ако такву књигу донесете ја ћу да је следим.
التفاسير:
50
:
28
فَإِن لَّمۡ يَسۡتَجِيبُواْ لَكَ فَٱعۡلَمۡ أَنَّمَا يَتَّبِعُونَ أَهۡوَآءَهُمۡۚ وَمَنۡ أَضَلُّ مِمَّنِ ٱتَّبَعَ هَوَىٰهُ بِغَيۡرِ هُدٗى مِّنَ ٱللَّهِۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلظَّٰلِمِينَ
Уколико безбожници из племена Курејш не буду могли да донесу какву књигу, да се за њом, мимо Торе и часног Кур’ана, поводе, знај да они само следе страст своју, а не доказе. Нико није више заблудео и застранио од оног што се, отуђујући се од верозакона, поводи за својим прохтевима. Зато знајте да Зналац свих тајни неће указати на Праву стазу онима што сами себи неверујући чине неправду.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• نفي علم الغيب عن رسول الله صلى الله عليه وسلم إلَّا ما أطلعه الله عليه.
Ове речи су довољни показатељи да Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, не зна непознато. Кад је реч о томе, он зна само оно о чему га Свезнајући Бог извести.
• اندراس العلم بتطاول الزمن.
С проласком времена губи се и бледи знање о вери.
• تحدّي الكفار بالإتيان بما هو أهدى من وحي الله إلى رسله.
Бог је невернике изазвао да донесу веру која је боља и исправнија од вере с којом је послао посланике.
• ضلال الكفار بسبب اتباع الهوى، لا بسبب اتباع الدليل.
Неверници лутају управо због тога што следе прохтеве, а не зато што следе одређене доказе.
