വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
39
:
22
أُذِنَ لِلَّذِينَ يُقَٰتَلُونَ بِأَنَّهُمۡ ظُلِمُواْۚ وَإِنَّ ٱللَّهَ عَلَىٰ نَصۡرِهِمۡ لَقَدِيرٌ
У првом периоду Ислама верницима није била дозвољена борба против безбожника него им је било наређено да стрпљиво подносе њихова узнемиравања и да праштају, а након што се Веровесник, нека је мир над њим и Божја милост, преселио из Меке у Медину, Свезнајући Бог дозволио је борбу против оних који не верују, тим пре јер се муслиманима чинила неправда и у Медини а претходно су прогнани из својих домова. Осим што је дозволио муслиманима да се боре, Узвишени Бог, обећао је да ће им пружити помоћ, а Он је, збиља, моћан узвисити Своје штићенике, а понизити непријатеље.
التفاسير:
40
:
22
ٱلَّذِينَ أُخۡرِجُواْ مِن دِيَٰرِهِم بِغَيۡرِ حَقٍّ إِلَّآ أَن يَقُولُواْ رَبُّنَا ٱللَّهُۗ وَلَوۡلَا دَفۡعُ ٱللَّهِ ٱلنَّاسَ بَعۡضَهُم بِبَعۡضٖ لَّهُدِّمَتۡ صَوَٰمِعُ وَبِيَعٞ وَصَلَوَٰتٞ وَمَسَٰجِدُ يُذۡكَرُ فِيهَا ٱسۡمُ ٱللَّهِ كَثِيرٗاۗ وَلَيَنصُرَنَّ ٱللَّهُ مَن يَنصُرُهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَقَوِيٌّ عَزِيزٌ
Узвишени је Бог дозволио борбу онима који су са својих огњишта прогнани без икакве кривице, већ само зато што су говорили: “Господар наш је Аллах, само Њега обожавамо!” А да Свемогући Бог дозволом борбе на Божјем путу, верницима не сузбија неправеднике и оне који лажи следе, неистина би завладала а истина побеђена, на Земљи би неред завладао, били би уништени објекти у којима се спомиње Божје име: манастири и цркве, у којима хришћани обављају обредословља, и синагоге, у којима се Јевреји моле Богу, као и џамије, које су предвиђене за обављање молитве и за величање Бога. А ко се исправно бори на Божјем путу њему ће Бог помоћи и поштованим га учинити на овом и на будућем свету, јер је Бог заиста силан и моћан, и нико Му се не може супротставити.
التفاسير:
41
:
22
ٱلَّذِينَ إِن مَّكَّنَّٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتَوُاْ ٱلزَّكَوٰةَ وَأَمَرُواْ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَنَهَوۡاْ عَنِ ٱلۡمُنكَرِۗ وَلِلَّهِ عَٰقِبَةُ ٱلۡأُمُورِ
Свемогући је Бог обећао помоћ онима који кад победе непријатеља и добију власт на Земљи, успостављају молитву клањајући је брижно, на време и онако како је Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, то чинио, дају милостињу онима који је заслужују, наређују људима да буду верни у погледу свих Божјих и људских права и, најзад, одвраћају од свега што су Свезнајући Бог и Његов Посланик, нека је мир над њим и Божја милост, забранили. А Богу се све на крају враћа.
التفاسير:
42
:
22
وَإِن يُكَذِّبُوكَ فَقَدۡ كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ وَعَادٞ وَثَمُودُ
Божји Посланиче, ако те твој народ буде лажним сматрао – па, и претходни су народи лажним сматрали своје посланике, Нојев је народ порицао, као и народи Ад и Семуд!
التفاسير:
43
:
22
وَقَوۡمُ إِبۡرَٰهِيمَ وَقَوۡمُ لُوطٖ
Порицали су и народ Аврамов и народ Лотов, противећи се својим посланицима.
التفاسير:
44
:
22
وَأَصۡحَٰبُ مَدۡيَنَۖ وَكُذِّبَ مُوسَىٰۖ فَأَمۡلَيۡتُ لِلۡكَٰفِرِينَ ثُمَّ أَخَذۡتُهُمۡۖ فَكَيۡفَ كَانَ نَكِيرِ
И становници Медена су порицали Јофора, мир над њим, а и Мојсије је проглашаван лажним од стране фараона и Копта, али је Узвишени Бог давао прилику неверницима за покајање, а затим би их кажњавао; па погледај каква је била Божја осуда и казна! Уништио их је због њиховог неверства.
التفاسير:
45
:
22
فَكَأَيِّن مِّن قَرۡيَةٍ أَهۡلَكۡنَٰهَا وَهِيَ ظَالِمَةٞ فَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَبِئۡرٖ مُّعَطَّلَةٖ وَقَصۡرٖ مَّشِيدٍ
Много је насеља Узвишени Бог уништио: куће су остале пусте, бунари запуштени, високи дворци остављени, који невернике од казне нису могли да заштите; нигде никог и нигде ништа, све напуштено и запуштено.
التفاسير:
46
:
22
أَفَلَمۡ يَسِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَتَكُونَ لَهُمۡ قُلُوبٞ يَعۡقِلُونَ بِهَآ أَوۡ ءَاذَانٞ يَسۡمَعُونَ بِهَاۖ فَإِنَّهَا لَا تَعۡمَى ٱلۡأَبۡصَٰرُ وَلَٰكِن تَعۡمَى ٱلۡقُلُوبُ ٱلَّتِي فِي ٱلصُّدُورِ
Због чега се порицатељи широм света не запуте па да, извлачећи поуку и размишљајући, виде станишта уништених неверничких народа и да чују о њима предања!? Заправо, нису очи слепе, већ су слепа срца, па немају моћ запажања кад допадну заблуде и сумње.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• إثبات صفتي القوة والعزة لله.
Богу се приписује својство снаге и величине.
• إثبات مشروعية الجهاد؛ للحفاظ على مواطن العبادة.
Борба на Божјем путу је прописана зарад одбране живота и домовине верника.
• إقامة الدين سبب لنصر الله لعبيده المؤمنين.
Устрајност у вери је разлог због којег Бог помаже Своје вернике.
• عمى القلوب مانع من الاعتبار بآيات الله.
Слепоћа срца не дозвољава да човек извуче поуку из знамења која је Бог дао.
