വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
18
:
17
مَّن كَانَ يُرِيدُ ٱلۡعَاجِلَةَ عَجَّلۡنَا لَهُۥ فِيهَا مَا نَشَآءُ لِمَن نُّرِيدُ ثُمَّ جَعَلۡنَا لَهُۥ جَهَنَّمَ يَصۡلَىٰهَا مَذۡمُومٗا مَّدۡحُورٗا
Оном ко чини добра дела зарад пролазних уживања и ништавних украса овог света, притом не мислећи о Будућем животу и не припремајући се за полагање рачуна, Бог ће дати оно што Он хоће, што му је већ одређено као опскрба, а затим ће бити бачен у Ватру јер је изабрао пролазни живот, понижен, презрен и далеко од Божје милости.
التفاسير:
19
:
17
وَمَنۡ أَرَادَ ٱلۡأٓخِرَةَ وَسَعَىٰ لَهَا سَعۡيَهَا وَهُوَ مُؤۡمِنٞ فَأُوْلَٰٓئِكَ كَانَ سَعۡيُهُم مَّشۡكُورٗا
Међутим, човек који чини добра дела како би заслужио награду коју је Бог припремио у Рају и труди се у погледу Будућег света, руководећи се Кур’аном и Посланиковом, мир над њим, праксом, може очекивати награду. Бог ће да прихвати његово залагање и труд, и обилно ће да га награди.
التفاسير:
20
:
17
كُلّٗا نُّمِدُّ هَٰٓؤُلَآءِ وَهَٰٓؤُلَآءِ مِنۡ عَطَآءِ رَبِّكَۚ وَمَا كَانَ عَطَآءُ رَبِّكَ مَحۡظُورًا
Свим људима, и верницима и неверницима, Бог даје опскрбу: Својим добрим верницима даје дозвољену и лепу опскрбу која им олакшава чињење добрих дела, а такође неверницима и грешницима даје на овом свету разноразна добра и благодати у којима уживају.
التفاسير:
21
:
17
ٱنظُرۡ كَيۡفَ فَضَّلۡنَا بَعۡضَهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖۚ وَلَلۡأٓخِرَةُ أَكۡبَرُ دَرَجَٰتٖ وَأَكۡبَرُ تَفۡضِيلٗا
Размисли о томе како Бог неким људима даје више богатства него другима, неке учини богатима, а друге сиромашнима! Давање предности на Будућем свету биће веће и боље, па ће најбољи верници имати величанствену награду, најбоље и најчасније место; зато нека се верници док су живи међусобно надмећу у томе ко ће постићи већу награду.
التفاسير:
22
:
17
لَّا تَجۡعَلۡ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَ فَتَقۡعُدَ مَذۡمُومٗا مَّخۡذُولٗا
Не сматрај, о човече, никог равним Узвишеном Богу, ни идоле, ни кипове, ни свеце, јер ће се за то кајати и бићеш понижен, осрамоћен и презрен! Тад ти нико неће помоћи.
التفاسير:
23
:
17
۞ وَقَضَىٰ رَبُّكَ أَلَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّآ إِيَّاهُ وَبِٱلۡوَٰلِدَيۡنِ إِحۡسَٰنًاۚ إِمَّا يَبۡلُغَنَّ عِندَكَ ٱلۡكِبَرَ أَحَدُهُمَآ أَوۡ كِلَاهُمَا فَلَا تَقُل لَّهُمَآ أُفّٖ وَلَا تَنۡهَرۡهُمَا وَقُل لَّهُمَا قَوۡلٗا كَرِيمٗا
Бог је наредио човеку да само Њега обожава и да Му никог у божанству не придружује, и да својим родитељима чини што више добра, посебно кад остаре. Човек никад не сме да одустане од доброчинства и лепог односа према родитељима, нити себи сме да допусти да им каже нешто ружно, макар то и незнатно било. Родитељи морају да се слушају, поштују, уважавају, према њима мора да се буде благ, нежан и милостив.
التفاسير:
24
:
17
وَٱخۡفِضۡ لَهُمَا جَنَاحَ ٱلذُّلِّ مِنَ ٱلرَّحۡمَةِ وَقُل رَّبِّ ٱرۡحَمۡهُمَا كَمَا رَبَّيَانِي صَغِيرٗا
Буди, човече, послушан и покоран својим родитељима, укажи им милост и развесели их, моли Бога да им се смилује, док су живи, и након што умру.
التفاسير:
25
:
17
رَّبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِمَا فِي نُفُوسِكُمۡۚ إِن تَكُونُواْ صَٰلِحِينَ فَإِنَّهُۥ كَانَ لِلۡأَوَّٰبِينَ غَفُورٗا
Бог зна све ваше намере и тајне, па ако ваш циљ, о људи, буде да заслужите Божје задовољство и близину, а уз то, будете искрено чинили добра дела и будете чинили добро родитељима – Он ће опростити грехе оном ко се нада Његовом опросту. Бог ће опростити оном ко се покаје због мањкавости у послушности Богу и чињењу доброчинства родитељима.
التفاسير:
26
:
17
وَءَاتِ ذَا ٱلۡقُرۡبَىٰ حَقَّهُۥ وَٱلۡمِسۡكِينَ وَٱبۡنَ ٱلسَّبِيلِ وَلَا تُبَذِّرۡ تَبۡذِيرًا
Дај рођацима њихово право: посећуј их, чини им доброчинство, угости их и стрпи се ако те узнемирују. Дај и сиромасима део оног чиме те је Бог почастио, а што је њима неопходно за достојан живот. Такође, срдачно угости и почасти оног којег је пут одвојио од породице и куће. А кад удељујеш иметак, чини то искључиво Бога ради, не троши у сврхе у које се не треба трошити и немој расипати већ се држи умерености приликом удељивања.
التفاسير:
27
:
17
إِنَّ ٱلۡمُبَذِّرِينَ كَانُوٓاْ إِخۡوَٰنَ ٱلشَّيَٰطِينِۖ وَكَانَ ٱلشَّيۡطَٰنُ لِرَبِّهِۦ كَفُورٗا
Они који деле своје иметке у забрањене сврхе или дају више него што могу поднети слични су ђаволима, у грешењу, неправди и насиљу. А ђаво по својој природи пориче Божје благодати и заборавља доброчинство.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• ينبغي للإنسان أن يفعل ما يقدر عليه من الخير وينوي فعل ما لم يقدر عليه؛ ليُثاب على ذلك.
Човек треба да чини добра дела која може, а у погледу оних које не може да чини треба да има намеру да ће да их чини онда кад буде могао. Тако ће и због саме намере бити награђен на Будућем свету.
• أن النعم في الدنيا لا ينبغي أن يُسْتَدل بها على رضا الله تعالى؛ لأنها قد تحصل لغير المؤمن، وتكون عاقبته المصير إلى عذاب الله.
Богаство којим Бог почасти човека није знак да га Бог воли, јер има и оних којима Бог подари све благодати, а они, ипак, скончају у Паклу.
• الإحسان إلى الوالدين فرض لازم واجب، وقد قرن الله شكرهما بشكره لعظيم فضلهما.
Чињење доброчинства родитељима строга је обавеза. Због тога што родитељи имају велике заслуге, Свевишњи је Бог захвалност њима споменуо упоредо са захвалности Њему.
• يحرّم الإسلام التبذير، والتبذير إنفاق المال في غير حقه.
Ислам забрањује расипање иметка, а расипање иметка значи његово трошње у све оно у шта не треба да се троши.
