വിശുദ്ധ ഖുർആൻ പരിഭാഷ - അൽ മുഖ്തസ്വർ ഫീ തഫ്സീറിൽ ഖുർആനിൽ കരീം (സെർബിയൻ വിവർത്തനം).
പേജ് നമ്പർ:
29
:
11
وَيَٰقَوۡمِ لَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مَالًاۖ إِنۡ أَجۡرِيَ إِلَّا عَلَى ٱللَّهِۚ وَمَآ أَنَا۠ بِطَارِدِ ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓاْۚ إِنَّهُم مُّلَٰقُواْ رَبِّهِمۡ وَلَٰكِنِّيٓ أَرَىٰكُمۡ قَوۡمٗا تَجۡهَلُونَ
Народе мој, не тражим вам никакву надокнаду и иметак за моје достављање Објаве, награду очекујем само од Бога! Из мог друштва нећу да отерам сиромашне вернике како сте тражили, они ће да сретну свог Господара на Судњем дану и Он ће их наградити за њихово веровање, али видим да ви не разумете суштину мог позива па зато тражите да отерам вернике који су потлачени.
التفاسير:
30
:
11
وَيَٰقَوۡمِ مَن يَنصُرُنِي مِنَ ٱللَّهِ إِن طَرَدتُّهُمۡۚ أَفَلَا تَذَكَّرُونَ
Народе мој, ко ће од мене одагнати Божју казну ако отерам ове слабашне вернике неправедно, без њихове кривице? Зар се нећете опоменути и тежити ономе што вам је боље и корисније?
التفاسير:
31
:
11
وَلَآ أَقُولُ لَكُمۡ عِندِي خَزَآئِنُ ٱللَّهِ وَلَآ أَعۡلَمُ ٱلۡغَيۡبَ وَلَآ أَقُولُ إِنِّي مَلَكٞ وَلَآ أَقُولُ لِلَّذِينَ تَزۡدَرِيٓ أَعۡيُنُكُمۡ لَن يُؤۡتِيَهُمُ ٱللَّهُ خَيۡرًاۖ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا فِيٓ أَنفُسِهِمۡ إِنِّيٓ إِذٗا لَّمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ
Народе мој, ја вам не кажем да ја поседујем Божје ризнице опскрбе, па да вам дајем из њих ако поверујете, нити вам кажем да знам непознати свети и оно што је само Богу познато, нити вам кажем да сам безгрешан као анђео. Напротив, ја сам човек као и ви! Нити тврдим да сиромасима које ви потцењујете и ниподаштавате Бог неће дати упуту, напротив, Бог најбоље зна њихове намере и њихова срца, и ако бих ја због ваше жеље тврдио да им Бог неће дати упуту био бих неправедан и заслужио бих Божју казну.
التفاسير:
32
:
11
قَالُواْ يَٰنُوحُ قَدۡ جَٰدَلۡتَنَا فَأَكۡثَرۡتَ جِدَٰلَنَا فَأۡتِنَا بِمَا تَعِدُنَآ إِن كُنتَ مِنَ ٱلصَّٰدِقِينَ
Они рекоше охолећи се и пркосећи: "О Ноје, расправљао си се са нама и претерао си, па дај нека нас стигне та казна којом нам претиш ако истину говориш!"
التفاسير:
33
:
11
قَالَ إِنَّمَا يَأۡتِيكُم بِهِ ٱللَّهُ إِن شَآءَ وَمَآ أَنتُم بِمُعۡجِزِينَ
Ноје им рече: "Не одређујем ја казну, већ Бог даје казну ако то жели. Уколико Он буде хтео да вас казни - никако нећете моћи да умакне Његовој казни."
التفاسير:
34
:
11
وَلَا يَنفَعُكُمۡ نُصۡحِيٓ إِنۡ أَرَدتُّ أَنۡ أَنصَحَ لَكُمۡ إِن كَانَ ٱللَّهُ يُرِيدُ أَن يُغۡوِيَكُمۡۚ هُوَ رَبُّكُمۡ وَإِلَيۡهِ تُرۡجَعُونَ
Мој савет и моје опомињање вам неће користи ако Бог одреди да вас остави у заблуди, ускративши вам упуту због вашег неверства и пркоса. Он је ваш Господар у Чијим рукама је ваш живот, оставиће вас у заблуди ако буде хтео, и само Њему ћете се вратити на Судњем дану, и тада ће вас наградити или казнити на основу ваших дела.
التفاسير:
35
:
11
أَمۡ يَقُولُونَ ٱفۡتَرَىٰهُۖ قُلۡ إِنِ ٱفۡتَرَيۡتُهُۥ فَعَلَيَّ إِجۡرَامِي وَأَنَا۠ بَرِيٓءٞ مِّمَّا تُجۡرِمُونَ
Разлог неверства Нојевог народа је то што су мислили да је он измислио ову веру и лажно је приписао Богу, па га Бог усмерава да им каже: "Ако сам је измислио ја ћу сносити казну за мој грех, а ако нисам измислио - па ја не могу понети грехе вашег порицања истине, и ја сам чист од тога."
التفاسير:
36
:
11
وَأُوحِيَ إِلَىٰ نُوحٍ أَنَّهُۥ لَن يُؤۡمِنَ مِن قَوۡمِكَ إِلَّا مَن قَدۡ ءَامَنَ فَلَا تَبۡتَئِسۡ بِمَا كَانُواْ يَفۡعَلُونَ
Бог је објавио Ноји: "Нико више од твог народа неће веровати, мимо оних верника који су већ поверовали, па немој туговати и жалити се због онога што су радили, због њиховог порицања и исмејавања током овог дугог периода."
التفاسير:
37
:
11
وَٱصۡنَعِ ٱلۡفُلۡكَ بِأَعۡيُنِنَا وَوَحۡيِنَا وَلَا تُخَٰطِبۡنِي فِي ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ إِنَّهُم مُّغۡرَقُونَ
Прави лађу пред Нашим очима и пажњом, Ми ћемо ти објавити како да то урадиш, и немој од Мене тражити да дам још времена неправедницима који себи неправду учинише својим неверством. Они ће, засигурно, бити потопљени великим потопом, који је казна за њихову устрајност у неверству.
التفاسير:
ഈ പേജിലെ ആയത്തുകളിൽ നിന്നുള്ള പാഠങ്ങൾ:
• عفة الداعية إلى الله وأنه يرجو منه الثواب وحده.
Онај који позива Богу треба да се сустегне од тражења од људи и да своју награду очекује само од Бога.
• حرمة طرد فقراء المؤمنين، ووجوب إكرامهم واحترامهم.
Забрањено је избегавати и терати сиромашне вернике од себе, и обавезно је њихово поштовање.
• استئثار الله تعالى وحده بعلم الغيب.
Само Бог зна све што је скривено и недокучиво нашим чулима.
• مشروعية جدال الكفار ومناظرتهم.
Прописаност дијалога и позивања неверника у слеђењу Божје вере.
