ការបកប្រែអត្ថន័យគួរអាន - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ
លេខទំព័រ:
101
:
3
وَكَيۡفَ تَكۡفُرُونَ وَأَنتُمۡ تُتۡلَىٰ عَلَيۡكُمۡ ءَايَٰتُ ٱللَّهِ وَفِيكُمۡ رَسُولُهُۥۗ وَمَن يَعۡتَصِم بِٱللَّهِ فَقَدۡ هُدِيَ إِلَىٰ صِرَٰطٖ مُّسۡتَقِيمٖ
Како да не верујете у Аллаха након што сте веровали, иако имате највећи разлог да будете чврсти у веровању? Тај разлог су Аллахове речи које вам се цитирају, и Аллахов посланик Мухаммед, нека је Аллахов мир и благослов на њега, који вам их објашњава. Ко се буде држао Аллахове Књиге (Кур'ана) и Праксе (Суннета) Његовог Посланика, таквог је Аллах упутио на прави пут.
التفاسير:
102
:
3
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ حَقَّ تُقَاتِهِۦ وَلَا تَمُوتُنَّ إِلَّا وَأَنتُم مُّسۡلِمُونَ
О ви који верујете у Аллаха и следите Његовог Посланика, истински се бојте свог Господара чињењем онога што вам је наредио и клоњењем онога што вам је забранио, будите Му захвални на благодатима, и држите се ваше вере до смрти.
التفاسير:
103
:
3
وَٱعۡتَصِمُواْ بِحَبۡلِ ٱللَّهِ جَمِيعٗا وَلَا تَفَرَّقُواْۚ وَٱذۡكُرُواْ نِعۡمَتَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ كُنتُمۡ أَعۡدَآءٗ فَأَلَّفَ بَيۡنَ قُلُوبِكُمۡ فَأَصۡبَحۡتُم بِنِعۡمَتِهِۦٓ إِخۡوَٰنٗا وَكُنتُمۡ عَلَىٰ شَفَا حُفۡرَةٖ مِّنَ ٱلنَّارِ فَأَنقَذَكُم مِّنۡهَاۗ كَذَٰلِكَ يُبَيِّنُ ٱللَّهُ لَكُمۡ ءَايَٰتِهِۦ لَعَلَّكُمۡ تَهۡتَدُونَ
О верници, држите се Кур'ана и Суннета (Посланикове праксе), и немојте чинити оно што ће вас међусобно поделити. Сетите се Аллахове благодати према вама коју вам је подарио када сте били непријатељи пре Ислама и када сте ратовали једни против других због најмањих повода, па вам је Он срца ујединио Исламом и Његовом благодати сте постали браћа у вери, милостиви једни према другима, саветујући једни друге. Пре тога сте умало завршили у Пакао због вашег неверства, па вас је Аллах спасио Пакла упутивши вас у Ислам и веровање. Као што вам је Аллах ово објаснио, објашњава вам и оно што је добро за вас и на овом свету и на Будућем, како бисте ишли правим путем.
التفاسير:
104
:
3
وَلۡتَكُن مِّنكُمۡ أُمَّةٞ يَدۡعُونَ إِلَى ٱلۡخَيۡرِ وَيَأۡمُرُونَ بِٱلۡمَعۡرُوفِ وَيَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلۡمُنكَرِۚ وَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡمُفۡلِحُونَ
О верници, нека међу вама буде скупина која ће позивати на свако добро, које Аллах воли, којег је прописао верозакон и на чију је лепоту указао разум, и који ће одвраћати од зла, којег је забранио верозакон и на чију је ружноћу указао разум. Они који то буду чинили постићи ће највећу победу и на овом свету и на Будућем свету.
التفاسير:
105
:
3
وَلَا تَكُونُواْ كَٱلَّذِينَ تَفَرَّقُواْ وَٱخۡتَلَفُواْ مِنۢ بَعۡدِ مَا جَآءَهُمُ ٱلۡبَيِّنَٰتُۚ وَأُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ عَذَابٌ عَظِيمٞ
О верници, немојте бити попут оних којима је дата Књига, па су се поделили и постали странке и скупине, и у вери се разишли након што су им јасне речи и докази од Аллаха дошли! Такве чека болна патња.
التفاسير:
106
:
3
يَوۡمَ تَبۡيَضُّ وُجُوهٞ وَتَسۡوَدُّ وُجُوهٞۚ فَأَمَّا ٱلَّذِينَ ٱسۡوَدَّتۡ وُجُوهُهُمۡ أَكَفَرۡتُم بَعۡدَ إِيمَٰنِكُمۡ فَذُوقُواْ ٱلۡعَذَابَ بِمَا كُنتُمۡ تَكۡفُرُونَ
Ова велика казна на Судњем дану ће задесити невернике, на дану када побеле лица верника од радости и среће, а поцрне лица неверника од туге и жалости. Они којима лица поцрне на том великом дану, рећи ће им се: "Зар сте узневеровали у Божију једноћу и у завет којег сте Му дали да Му нећете судруга придруживати, а пре тога сте га потврдили? Осетите Божију казну коју вам је припремио због вашег неверства.
التفاسير:
107
:
3
وَأَمَّا ٱلَّذِينَ ٱبۡيَضَّتۡ وُجُوهُهُمۡ فَفِي رَحۡمَةِ ٱللَّهِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ
А они чија лица побеле рајска уживања ће постићи, у којим ће вечно остати.
التفاسير:
108
:
3
تِلۡكَ ءَايَٰتُ ٱللَّهِ نَتۡلُوهَا عَلَيۡكَ بِٱلۡحَقِّۗ وَمَا ٱللَّهُ يُرِيدُ ظُلۡمٗا لِّلۡعَٰلَمِينَ
Ми ти ове речи казујемо, о веровесниче, речи који садрже Аллахова обећања и претње, која садрже истините обавести и праведне прописе. Аллах никоме не жели неправду учинити и никог не кажњава осим оним што је сам заслужио.
التفاسير:
ក្នុងចំណោមអត្ថប្រយោជន៍នៃអាយ៉ាត់ទាំងនេះក្នុងទំព័រនេះ:
• متابعة أهل الكتاب في أهوائهم تقود إلى الضلال والبعد عن دين الله تعالى.
Слеђење прохтева оних којима је дата Књига води у заблуду, далеко од Аллахове вере.
• الاعتصام بالكتاب والسُّنَّة والاستمساك بهديهما أعظم وسيلة للثبات على الحق، والعصمة من الضلال والافتراق.
Чврсто држање Кур'ана и Суннета (Посланикове праксе) је највећи узрок устрајности на истини.
• الافتراق والاختلاف الواقع في هذه الأمة في قضايا الاعتقاد فيه مشابهة لمن سبق من أهل الكتاب.
Разилажење и разједињеност у овој заједници по питању веровања слично је ономе у шта су упали следбеници Књиге.
• وجوب الأمر بالمعروف والنهي عن المنكر؛ لأن به فلاح الأمة وسبب تميزها.
Ови одломци указују на обавезност наређивања добра и забрањивања зла, јер је у томе спас и одликованост ове заједнице.
