ការបកប្រែអត្ថន័យគួរអាន - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ
197
:
2
ٱلۡحَجُّ أَشۡهُرٞ مَّعۡلُومَٰتٞۚ فَمَن فَرَضَ فِيهِنَّ ٱلۡحَجَّ فَلَا رَفَثَ وَلَا فُسُوقَ وَلَا جِدَالَ فِي ٱلۡحَجِّۗ وَمَا تَفۡعَلُواْ مِنۡ خَيۡرٖ يَعۡلَمۡهُ ٱللَّهُۗ وَتَزَوَّدُواْ فَإِنَّ خَيۡرَ ٱلزَّادِ ٱلتَّقۡوَىٰۖ وَٱتَّقُونِ يَٰٓأُوْلِي ٱلۡأَلۡبَٰبِ
197- Време хаџских обреда је у одређеним познатим месецима, који почињу са шеввалом а завршавају се са првом трећином зул-хиџџета. Ко себе обавеже да обави ходочашће у овим месецима и отпочне обреде, забрањено му је да чини оно што води сполном односу, а појачава се и забрана чињења греха као и казна за њих, због светости времена и места. Такође, забрањено му је да се упушта у расправу која узрокује срџбу и спорове. Свако добро које урадите - Аллах зна за њега, и наградиће вас за то. Помозите се у обављању ходочашћа опскрбљивањем потрепштина: хране и пића, и знајте да је највећа помоћ у свим вашим пословима - богобојазност. Зато, бојте се Аллаха применом Његових наредби и клоњењем онога што је забранио, о ви који здраве памети имате.
التفاسير:
ក្នុងចំណោមអត្ថប្រយោជន៍នៃអាយ៉ាត់ទាំងនេះក្នុងទំព័រនេះ:
• يجب على المؤمن التزود في سفر الدنيا وسفر الآخرة، ولذلك ذكر الله أن خير الزاد هو التقوى.
Верник се мора опскрбити и за овосветски и за оносветски пут, и зато је Аллах споменуо да је најбоља опскрба - богобојазност.
• مشروعية الإكثار من ذكر الله تعالى عند إتمام نسك الحج.
У овим речима је прописано пуно спомињање Аллаха након употпуњивања обреда ходочашћа.
• اختلاف مقاصد الناس؛ فمنهم من جعل همّه الدنيا، فلا يسأل ربه غيرها، ومنهم من يسأله خير الدنيا والآخرة، وهذا هو الموفَّق.
Овде је указано на различитост циљева код људи: некима је циљ овај свет па од свог Господара не траже ништа друго,а некима је циљ и овај свет и Будући и такав јена правом путу.
