ការបកប្រែអត្ថន័យគួរអាន - ការអធិប្បាយសង្ខេបអំពីគម្ពីគួរអានជាភាសាស៊ែបៀ
156
:
2
ٱلَّذِينَ إِذَآ أَصَٰبَتۡهُم مُّصِيبَةٞ قَالُوٓاْ إِنَّا لِلَّهِ وَإِنَّآ إِلَيۡهِ رَٰجِعُونَ
Они које погоди једна од тих недаћа и задовољни Аллаховом одредбом, предани Њему, кажу: "Ми смо, доиста, у Аллаховом поседу, ради са нама оно што Он жели, и Њему ћемо се, сигурно, вратити на Судњем дану. Он нас је створио и разне благодати нам дао, и код Њега је наш коначни повратак."
التفاسير:
ក្នុងចំណោមអត្ថប្រយោជន៍នៃអាយ៉ាត់ទាំងនេះក្នុងទំព័រនេះ:
• الابتلاء سُنَّة الله تعالى في عباده، وقد وعد الصابرين على ذلك بأعظم الجزاء وأكرم المنازل.
Искушавање верника је Аллахов закон и одредба, и Он је стрпљивима обећао највеће награде и најчасније степене за њихово стрпљење.
• مشروعية السعي بين الصفا والمروة لمن حج البيت أو اعتمر.
Прописаност са'ја тј. ходања између Сафе и Мерве за оне који обављају хаџџ или 'умру.
• من أعظم الآثام وأشدها عقوبة كتمان الحق الذي أنزله الله، والتلبيس على الناس، وإضلالهم عن الهدى الذي جاءت به الرسل.
У највеће грехе који изискују најтеже казне спада скривање истине коју је Аллах објавио, обмањивање људи и њихово одвођење од упуте са којом су дошли посланици.
