क़ुरआन के अर्थों का अनुवाद - पवित्र क़ुरआन की संक्षिप्त व्याख्या का सर्बियाई अनुवाद
पृष्ठ संख्या:
104
:
5
وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ تَعَالَوۡاْ إِلَىٰ مَآ أَنزَلَ ٱللَّهُ وَإِلَى ٱلرَّسُولِ قَالُواْ حَسۡبُنَا مَا وَجَدۡنَا عَلَيۡهِ ءَابَآءَنَآۚ أَوَلَوۡ كَانَ ءَابَآؤُهُمۡ لَا يَعۡلَمُونَ شَيۡـٔٗا وَلَا يَهۡتَدُونَ
Када се овим људима, који лажу на Бога измишљајући забрану одређених врста стоке, каже: "Дођите Кур'ану којег је Бог објавио и пракси Божјег Посланика да сазнате шта је дозвољено а шта је забрањено." Они одговарају: "Довољно нам је оно на чему смо затекли наше претке, довољна су нам веровања, речи и дела која смо од њих наследили." А како да им то буде довољно кад њихови преци ништа нису знали, и нису на истини били? Њих следи само онај ко је већи незналица од њих самих и у већој заблуди, тако да су они заблуделе незналице.
التفاسير:
105
:
5
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ عَلَيۡكُمۡ أَنفُسَكُمۡۖ لَا يَضُرُّكُم مَّن ضَلَّ إِذَا ٱهۡتَدَيۡتُمۡۚ إِلَى ٱللَّهِ مَرۡجِعُكُمۡ جَمِيعٗا فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ
О ви који верујете, брините се о себи и себе поправљајте, неће вам наштетити онај ко је залутао и није вам се одазвао ако ви будете на правом путу. У вашу упуту спада и ваше позивање на добро и одвраћање од зла. Аллаху једином ћете се вратити на Судњем дану, па ће вас обавестити о ономе што сте радили на овом свету, и обрачунаће вас за то.
التفاسير:
106
:
5
يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ شَهَٰدَةُ بَيۡنِكُمۡ إِذَا حَضَرَ أَحَدَكُمُ ٱلۡمَوۡتُ حِينَ ٱلۡوَصِيَّةِ ٱثۡنَانِ ذَوَا عَدۡلٖ مِّنكُمۡ أَوۡ ءَاخَرَانِ مِنۡ غَيۡرِكُمۡ إِنۡ أَنتُمۡ ضَرَبۡتُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَأَصَٰبَتۡكُم مُّصِيبَةُ ٱلۡمَوۡتِۚ تَحۡبِسُونَهُمَا مِنۢ بَعۡدِ ٱلصَّلَوٰةِ فَيُقۡسِمَانِ بِٱللَّهِ إِنِ ٱرۡتَبۡتُمۡ لَا نَشۡتَرِي بِهِۦ ثَمَنٗا وَلَوۡ كَانَ ذَا قُرۡبَىٰ وَلَا نَكۡتُمُ شَهَٰدَةَ ٱللَّهِ إِنَّآ إِذٗا لَّمِنَ ٱلۡأٓثِمِينَ
О ви који верујете, када се неком од вас приближи смрт и види знакове који на то упућују, нека позове двојицу праведних муслимана, или немуслимана ако нема муслимана, или ако сте на путу, да буду сведоци његове опоруке. Ако сумњате у њихово сведочанство, онда након једне од молитве их зауставите и затражите од њих да се закуну Аллахом да своје сведочанство неће да мењају ни по коју цену, нити ће да га сакрију, и да су - ако то ураде - прави грешници.
التفاسير:
107
:
5
فَإِنۡ عُثِرَ عَلَىٰٓ أَنَّهُمَا ٱسۡتَحَقَّآ إِثۡمٗا فَـَٔاخَرَانِ يَقُومَانِ مَقَامَهُمَا مِنَ ٱلَّذِينَ ٱسۡتَحَقَّ عَلَيۡهِمُ ٱلۡأَوۡلَيَٰنِ فَيُقۡسِمَانِ بِٱللَّهِ لَشَهَٰدَتُنَآ أَحَقُّ مِن شَهَٰدَتِهِمَا وَمَا ٱعۡتَدَيۡنَآ إِنَّآ إِذٗا لَّمِنَ ٱلظَّٰلِمِينَ
Уколико након заклињања постане јасно да су слагали у заклетви или сведочанству и изневерили, нека двојица најближих људи умрлом опоручитељу уместо њих посведоче оно што је истина, нека се Аллахом закуну: "Наше сведочење да су ова двојица слагала и изневерила је прече од њиховог сведочења да су рекли истину и испунили поверење, и не кунемо се лажно. Ако се кунемо лажно, онда смо истински неправедници који прелазе Божје границе."
التفاسير:
108
:
5
ذَٰلِكَ أَدۡنَىٰٓ أَن يَأۡتُواْ بِٱلشَّهَٰدَةِ عَلَىٰ وَجۡهِهَآ أَوۡ يَخَافُوٓاْ أَن تُرَدَّ أَيۡمَٰنُۢ بَعۡدَ أَيۡمَٰنِهِمۡۗ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَٱسۡمَعُواْۗ وَٱللَّهُ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلۡفَٰسِقِينَ
Ово споменуто заклињање два сведока након молитве када постоји сумња у њихово сведочење, затим евентуално одбијање њиховог сведочења, изискује већу шансу да њих двојица сведоче исправно, како је прописано, и да се боје да - ако изневере - сведочење буде враћено наследницима опоручитеља након њиховог лажног сведочења, па да тиме буду разоткривени у својој проневери. И бојте се Аллаха остављањем лажи и проневере у сведочењу и заклетви, и слушајте оно што вам се наређује покоравајући се Аллаху, јер Аллах неће упутити оне који излазе из оквира покорности Њему.
التفاسير:
इस पृष्ठ की आयतों से प्राप्त कुछ बिंदु:
• إذا ألزم العبد نفسه بطاعة الله، وأمر بالمعروف ونهى عن المنكر بحسب طاقته، فلا يضره بعد ذلك ضلال أحد، ولن يُسْأل عن غيره من الناس، وخاصة أهل الضلال منهم.
Када је човек покоран Аллаху, и позива на добро и одвраћа од зла, сходно својим могућностима, ништа му неће наудити нечија заблуда, и неће бити питан о другим људима, поготово заблуделима.
• الترغيب في كتابة الوصية، مع صيانتها بإشهاد العدول عليها.
Ови одломци подстичу на записивање опоруке, уз њено чување помоћу праведних сведока.
• بيان الصورة الشرعية لسؤال الشهود عن الوصية.
Ови одломци објашњавају верозаконски начин питања сведока о опоруци.
