કુરઆન મજીદના શબ્દોનું ભાષાંતર - સર્બિયન ભાષામાં અલ્ મુખતસર ફી તફસીરિલ્ કુરઆનીલ્ કરીમ કિતાબનું અનુવાદ
પેજ નંબર:
21
:
18
وَكَذَٰلِكَ أَعۡثَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ لِيَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ وَعۡدَ ٱللَّهِ حَقّٞ وَأَنَّ ٱلسَّاعَةَ لَا رَيۡبَ فِيهَآ إِذۡ يَتَنَٰزَعُونَ بَيۡنَهُمۡ أَمۡرَهُمۡۖ فَقَالُواْ ٱبۡنُواْ عَلَيۡهِم بُنۡيَٰنٗاۖ رَّبُّهُمۡ أَعۡلَمُ بِهِمۡۚ قَالَ ٱلَّذِينَ غَلَبُواْ عَلَىٰٓ أَمۡرِهِمۡ لَنَتَّخِذَنَّ عَلَيۡهِم مَّسۡجِدٗا
Као што их је Бог много година држао успаване, одржао их у животу, а нису се променили па их је након тога пробудио из дубоког сна, исто тако, Он је учинио да њихов народ сазна за њих. Наиме, продавач је препознао порекло сребрењака које је донео онај младић којег су послали. Бог је тако учинио како би њихов народ спознао да је Бог у могућности да оживи људе након што умру, и да ће се Судњи дан, без имало сумње, догодити, јер су се они спорили око тога. Дакле, чињеница да је Бог пробудио становнике Пећине након толико година, била је доказ у корист оних који су веровали у оживљење, а против оних који су га порицали. Након што су околности у вези са становницима Пећине постале свима јасне, Бог је младиће одмах усмртио. Тад неки људи предложише да се затвори улаз у Пећину, подизањем неке грађевине – а само је Богу било знано ко су били они младићи. Прваци и главешине рекоше да ће на том месту да направе богомољу из поштовања и из сећања на те младиће.
التفاسير:
22
:
18
سَيَقُولُونَ ثَلَٰثَةٞ رَّابِعُهُمۡ كَلۡبُهُمۡ وَيَقُولُونَ خَمۡسَةٞ سَادِسُهُمۡ كَلۡبُهُمۡ رَجۡمَۢا بِٱلۡغَيۡبِۖ وَيَقُولُونَ سَبۡعَةٞ وَثَامِنُهُمۡ كَلۡبُهُمۡۚ قُل رَّبِّيٓ أَعۡلَمُ بِعِدَّتِهِم مَّا يَعۡلَمُهُمۡ إِلَّا قَلِيلٞۗ فَلَا تُمَارِ فِيهِمۡ إِلَّا مِرَآءٗ ظَٰهِرٗا وَلَا تَسۡتَفۡتِ فِيهِم مِّنۡهُمۡ أَحَدٗا
Неки ће људи који се разилазе у погледу броја становника Пећине казати да их је било тројица, а да је пас био четврти, док други тврде да их је било петорица, а да је пас био шести. Наравно, ни за једно од ова два мишљења не постоји доказ, већ су резултат нагађања. А дотле неки људи кажу да их је било седам, а да је пас био осми. Реци, веровесниче: “Само Бог зна колико их је било, а мало је људи који то знају.” Стога не расправљај са следбеницима Књиге о броју становника Пећине, осим формално, не дајући значај детаљима, како не би дошло до сукоба и разилажења. Довољно је да им испричаш казивање онако како ти је објављено, а немој њих питати о становницима Пећине, о појединостима тог догађаја и броју оних младића, будући да они то не знају.
التفاسير:
23
:
18
وَلَا تَقُولَنَّ لِشَاْيۡءٍ إِنِّي فَاعِلٞ ذَٰلِكَ غَدًا
Кад пожелиш и одлучиш нешто учинити, нипошто немој казати: “Сигурно ћу то сутра да урадим!” Док се не позовеш на Божју вољу. Човек није сигуран да се између његове воље и оног што жели неће нешто испречити. Овај одломак садржи препоруку сваком муслиману.
التفاسير:
24
:
18
إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُۚ وَٱذۡكُر رَّبَّكَ إِذَا نَسِيتَ وَقُلۡ عَسَىٰٓ أَن يَهۡدِيَنِ رَبِّي لِأَقۡرَبَ مِنۡ هَٰذَا رَشَدٗا
Наиме, требаш казати: “Ако Бог да, учинићу то и то.” Ако и Бог не буде желео да се нешто догоди, то се неће ни догодити. Заборавиш ли ипак, сети се свог Господара и додај “ако Бог да!” Зато требаш често спомињати Божје име јер спомињање Бога отклањава заборав од човека. Моли свог Господара, па ће те Он упутити на пут који је најлакши и најближи истини, пут упуте и среће.
التفاسير:
25
:
18
وَلَبِثُواْ فِي كَهۡفِهِمۡ ثَلَٰثَ مِاْئَةٖ سِنِينَ وَٱزۡدَادُواْ تِسۡعٗا
Младићи су спавали у пећини три стотине и девет година.
التفاسير:
26
:
18
قُلِ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا لَبِثُواْۖ لَهُۥ غَيۡبُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ أَبۡصِرۡ بِهِۦ وَأَسۡمِعۡۚ مَا لَهُم مِّن دُونِهِۦ مِن وَلِيّٖ وَلَا يُشۡرِكُ فِي حُكۡمِهِۦٓ أَحَدٗا
Ако те неко, Посланиче, упита колико су времена боравили они младићи у пећини – а Бог ти о томе не буде ништа објавио – немој журити с одговором, већ кажи: “Само Бог зна колико су остали у пећини, као што зна тајне небеса и Земље. Само Бог све чује и све зна, искључиво Он управља свим створењима, влада и прописује. Он нема саучесника у стварању и власти.”
التفاسير:
27
:
18
وَٱتۡلُ مَآ أُوحِيَ إِلَيۡكَ مِن كِتَابِ رَبِّكَۖ لَا مُبَدِّلَ لِكَلِمَٰتِهِۦ وَلَن تَجِدَ مِن دُونِهِۦ مُلۡتَحَدٗا
Казуј, веровесниче, из Кур’ана оно што ти Бог објављује и следи све оно што у њему пише, јер је то Књига чије се речи не мењају а чуда вечно остају. Кур’анска су казивања истинита, прописи које он садржи воде правди. Само код Бога можеш наћи уточиште, па се Њему предај и на Њега се ослони!
التفاسير:
આયતોના ફાયદાઓ માંથી:
• اتخاذ المساجد على القبور، والصلاة فيها، والبناء عليها؛ غير جائز في شرعنا.
Према исламском верозакону, подизање џамија и богомоља на гробу, и обављање молитве на гробљу је забрањено.
• في القصة إقامة الحجة على قدرة الله على الحشر وبعث الأجساد من القبور والحساب.
У казивању о становницима Пећине очит је доказ Божје моћи да ће да проживи мртве на Судњем дану како би полагали рачуне за своја дела.
• دلَّت الآيات على أن المراء والجدال المحمود هو الجدال بالتي هي أحسن.
Похвална је само она расправа која се води на најлепши начин.
• السُّنَّة والأدب الشرعيان يقتضيان تعليق الأمور المستقبلية بمشيئة الله تعالى.
Према Посланиковој, мир над њим, пракси и правилима лепог понашања, човек за све што има намеру да уради у будућности треба да каже: “Урадићу то и то, ако Бог да.” Другим речима, треба се позвати на Божју вољу.
