আল-কোৰআনুল কাৰীমৰ অৰ্থানুবাদ - ছাৰ্বিয়ান অনুবাদ- মৰ্কজ ৰুৱাদুত তাৰ্জামাহ
পৃষ্ঠা নং:
164
:
7
وَإِذۡ قَالَتۡ أُمَّةٞ مِّنۡهُمۡ لِمَ تَعِظُونَ قَوۡمًا ٱللَّهُ مُهۡلِكُهُمۡ أَوۡ مُعَذِّبُهُمۡ عَذَابٗا شَدِيدٗاۖ قَالُواْ مَعۡذِرَةً إِلَىٰ رَبِّكُمۡ وَلَعَلَّهُمۡ يَتَّقُونَ
А кад неки од њих рекоше: „Зашто опомињете народ који ће Аллах да уништи или да га на тешке муке стави?“ Они одговорише: „Да бисмо се пред вашим Господаром оправдали и да би се они тога клонили.“
التفاسير:
165
:
7
فَلَمَّا نَسُواْ مَا ذُكِّرُواْ بِهِۦٓ أَنجَيۡنَا ٱلَّذِينَ يَنۡهَوۡنَ عَنِ ٱلسُّوٓءِ وَأَخَذۡنَا ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ بِعَذَابِۭ بَـِٔيسِۭ بِمَا كَانُواْ يَفۡسُقُونَ
И када заборавише оно чиме су били упозоравани, Ми избависмо оне који су одвраћали од неваљалих дела, а неправеднике казнисмо тешком казном, зато што су стално били грешници.
التفاسير:
166
:
7
فَلَمَّا عَتَوۡاْ عَن مَّا نُهُواْ عَنۡهُ قُلۡنَا لَهُمۡ كُونُواْ قِرَدَةً خَٰسِـِٔينَ
И пошто су они бахато одбили да се окане онога што им је забрањивано, Ми смо им казали: „Постаните презрени мајмуни!“
التفاسير:
167
:
7
وَإِذۡ تَأَذَّنَ رَبُّكَ لَيَبۡعَثَنَّ عَلَيۡهِمۡ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ مَن يَسُومُهُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِۗ إِنَّ رَبَّكَ لَسَرِيعُ ٱلۡعِقَابِ وَإِنَّهُۥ لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ
И Господар твој обзнани да ће да препусти власт над њима до Судњег дана неком ко ће да их тлачи тешком казном. Твој Господар, уистину, брзо кажњава, а Он, заиста, и опрашта грехе и милостив је.
التفاسير:
168
:
7
وَقَطَّعۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡأَرۡضِ أُمَمٗاۖ مِّنۡهُمُ ٱلصَّٰلِحُونَ وَمِنۡهُمۡ دُونَ ذَٰلِكَۖ وَبَلَوۡنَٰهُم بِٱلۡحَسَنَٰتِ وَٱلسَّيِّـَٔاتِ لَعَلَّهُمۡ يَرۡجِعُونَ
И Ми смо их по Земљи као народе расподелили: било је међу њима добрих, а и оних који то нису; искушавали смо их и у добру и у злу, како би се исправном путу вратили.
التفاسير:
169
:
7
فَخَلَفَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ خَلۡفٞ وَرِثُواْ ٱلۡكِتَٰبَ يَأۡخُذُونَ عَرَضَ هَٰذَا ٱلۡأَدۡنَىٰ وَيَقُولُونَ سَيُغۡفَرُ لَنَا وَإِن يَأۡتِهِمۡ عَرَضٞ مِّثۡلُهُۥ يَأۡخُذُوهُۚ أَلَمۡ يُؤۡخَذۡ عَلَيۡهِم مِّيثَٰقُ ٱلۡكِتَٰبِ أَن لَّا يَقُولُواْ عَلَى ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡحَقَّ وَدَرَسُواْ مَا فِيهِۗ وَٱلدَّارُ ٱلۡأٓخِرَةُ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ يَتَّقُونَۚ أَفَلَا تَعۡقِلُونَ
И после њих остале су генерације које су Књигу наследиле и које су узимале пролазна добра овог материјалног света, и говориле: „Биће нам опроштено!“ А ако би им опет допало шака тако нешто, опет би то прихватили. Зар од њих није узет завет у Књизи да ће о Аллаху само истину да говоре - а они читају оно што је у њој. Будући свет је бољи за оне који настоје да се сачувају; па зар не разумете?
التفاسير:
170
:
7
وَٱلَّذِينَ يُمَسِّكُونَ بِٱلۡكِتَٰبِ وَأَقَامُواْ ٱلصَّلَوٰةَ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُصۡلِحِينَ
А они који се чврсто држе Књиге и који обављају молитву - па, Ми, заиста, нећемо да допустимо да пропадне награда онима који чине добра дела.
التفاسير:
